Bankroti, pucnji i virusi

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, maja – Uzor u komšiluku postala je 90-godišnjakinja, koja ne skida – rukavice. Iako su joj se mnogi čudili što ih nosi „i kad im vreme nije”, sve je više onih koji misle da treba, makar simbolično, primeniti njen način zaštite od dodira.

Činjenice govore da jedni prema drugima treba da se ophodimo „u rukavicama”, to jest uz mere predostrožnosti – sugeriše poznanik. Do takvog zaključka došao je, nastavlja ironično, uviđanjem da se pojavila nova vrsta „bermudskog trougla” (kao sinonima tajanstvenih nestajanja ljudi i dobara) – učestalih oružanih obračuna među bližnjima, košmarizacije finansija gde je bio „koncentrat” poverenja u sistem, i širenja „svinjskog gripa” iz južnog, meksičkog, vrlo komunikativnog susedstva.

Lančani udari

Amerikanci ulažu vanredne napore da odmere te različite opasnosti. U delu javnosti pojavile su se i slutnje da lančani udari „paklene trojke” možda nisu samo puka koincidencija. Čuju se, naravno, i „teorija zavere” i izreka „nesreća ne dolazi sama”…

Eventualnu zlosrećnu vezu između pucnjeva, bankrota i virusa istražuju i stručnjaci. Nisu li te traume sastavni delovi jedinstvenog kriznog sindroma – pitanje je na koje odgovaraju odrečno, iako primećuju da su „groznice” planule u jedinstvenim uslovima, oslabljenih ličnog i kolektivnog imuniteta.

Nota jedinstvenosti oseća se i kod političara. „Samo bez panike” – poručuju, uz objašnjenja da se radi samo o neželjenim slučajevima, a ne o krhkosti sistema.

Novinari su registrovali, međutim, niz „spojeva među nespojivostima”. Na primer, da su počinioci tri poslednja masakra – u sedmostrukoj seriji masovnih ubistava, koja su ovog proleća odnela više od 50 života – bili muškarci koji su zapali u velike dugove ili ostali bez posla, u sadašnjim tržišnim burama.

Mada ne misle da su ekonomske muke jedini povod pojedincima da sada učestalo dižu ruku na druge i sebe, dvojica specijalista s bostonskog Univerziteta Nortistern daju i dijagnozu o specifičnoj povezanosti nemilosti. „Vi ste mene otpustili s posla pa ću i ja druge da otpustim iz života” – logika je koju kod masovnih ubica nalazi profesor Džejms Alan Foks. Njegov kolega kriminolog Džek Levin otkriva, takođe „Baltimor sanu”, i da je mogućni motiv nedavnim likvidatorima sopstvenih porodica – „perverzni osećaj altruizma”, da su, naime, ubili supruge, decu i sebe, da bi bili „lišeni ovozemaljskih muka i obnovili zajedništvo na onom svetu”. „Ne pamtimo išta slično” – izjavila je „Njujork postu” Kristen Rand iz vašingtonskog Udruženja za suzbijanje nasilja. Ona veruje da su „ekonomske nedaće najčešći motiv istrebljivanja sopstvenih porodica”.

Većinu Amerikanaca ekonomske muke zbližavaju – pokazuju druga istraživanja. Ipak, osetno se povećao broj apela organizacijama za pomoć ugroženima krizom.

Produžavanje poremećaja u finansijskim sistemima SAD, zapadne Evrope i širom sveta opasnije je i po ljudski život od meksičkog gripa – smatra Sajmon Džonson, uticajni ekonomista koji je u toj struci bio, do prošlog leta, šef tima u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF). U blogu „Njujork tajmsa” tvrdi da je medicina „mnogo više napredovala” – u sprečavanju kriza – od ekonomije, posle katastrofa na njihovim poljima u prvoj polovini prošlog veka (španski grip i Velika depresija).

U opsežnom poređenju on, uz ostalo, svojoj struci zamera što, za razliku od lekara, nije predano upozoravala na rizike po zdravlje (ekonomsko) nacije, da smo „svi ranjivi i da treba da budemo oprezni”. Njeni predstavnici su, takođe, istrajno uveravali da gotovo sve mogu da „drže pod kontrolom” što je demantovano sadašnjom „finansijskom epidemijom”.

A koja je, po učestalim drugim stručnim nalazima, posredno odnela mnogo više života (ne samo masovnim ubistvima, nego još masovnijim „nevidljivim” uništavanjem egzistencije) od nekih globalnih zaraza, u medicinskom smislu, novijeg doba.

Demaskiranje nasleđa

Hroničari podsećaju i da je sadašnja uzbuna ovde zbog širenja meksičkog gripa – dokaz da postoje manjkavosti u američkim zdravstvenim i bezbednosnim službama. U oba slučaja, kažu, pokazalo se da još nema dovoljno preventive – ni u obliku vakcine, ni u vidu mera protiv „biološkog napada”, kakav se kao mogućnost „odavno uzima u obzir” a naročito posle terorističkih atentata 11. septembra 2001. otetim putničkim avionima. Zapostavljenost javnih zdravstvenih službi pripisuje se, ujedno, zastranjivanjima prethodne administracije u finansiranju (s vanrednim posvećivanjima ratovanjima i veri u „samoregulaciju tržišta”), koja su doprinela sadašnjoj ekonomskoj recesiji, pa onda i psihičkoj depresiji s povećanim sklonostima za sejanje smrti po okolini.

Situacija, sa isprepletanim dramama, ima i drugu stranu. Strah od meksičkog gripa (ovde preimenovanog, posle protesta odgajivača krmadi, u grip H1N1) potisnuo je, donekle, brige zbog ekonomske krize. I uputio građanstvo da preko usta i nosa namakne maske koje, kao i na početku napisa pomenute rukavice, smanjuju opasnost od zaraze u neposrednim kontaktima.

Nevoljama time, ipak, nije kraj. Slične rekvizite tradicionalno koriste i razbojnici. Dok vlada novog predsednika Baraka Obame nastoji da demaskira slabe strane zaostavštine prethodnika i da nosiocima starog kursa „baci rukavicu u lice”…

Momčilo Pantelić