Zaverenici u akciji

Prevrat 1903. godine, u kome je zaverenička grupa od dvadeset osam oficira ubila kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu, u širokom krugu nacionalnih revolucionara učvrstila je uverenje o prednostima konspirativnog rada i ostvarljivosti postavljenih ciljeva kroz delovanje tajnih udruženja.

Išla su tome na ruku i zbivanja u širem okruženju, neka vrsta političke mode, ispoljavana u aktima individualnog terora i atentatima na značajne ličnosti s kraja prošlog i početka ovog veka.

Nabrojaćemo ovde te slučajeve u periodu od 1894. do 1914. godine, do pred Prvi svetski rat, onako kako ih je sistematizovao Vladimir Dedijer.

Kao žrtve političkih atentata ubijeni su:

Predsednik Francuske Karno (1894), predsednik bugarske vlade Stambolov (1895), indijski nizam Ul-Mulk (1895), persijski šah Nasr-al-Din (1896), predsednik Urugvaja Borda iste godine, predsednik španske vlade Kanovas (1897), predsednik Gvatemale Barios, austrijska carica Elizabeta i predsednik Dominika Ero (svi 1898), italijanski parlamentarac Palermo (1899), britanski konzul u Boliviji Lajal i italijanski kralj Umberto (1900), ruski ministar Bogoljepov i američki predsednik Mekinli (1901), ruski ministar Sipjagin (1902), kralj Aleksandar i kraljica Draga, kao i ruski guverner Bogdanovič (1903), guverner Finske general Bobrikov, ruski ministar Pleve i guverner Kavkaza Bogoslavski (1904), finski senator Jonson, veliki knez Sergej, šef moskovske policije Šuvalov, predsednik grčke vlade Delijan, kurlandski funkcioner Henings i jevrejski član Dume Hercštajn (svi 1905), moskovski grof Ignjatijev i šef petrogradske policije Launic (1906), guverner Varšave Lijarparski, bugarski predsednik vlade Petkov, američki guverner Štojnenberg i predsednik persijske vlade Amin-sultan (svi 1907), portugalski kralj Karlos i prestolonaslednik Luj Filip, guverner Galicije Potocki, britanski funkcioner u Africi Skot i britanski agent u Indiji Gosain (svi 1908), britanski državni tužilac u Bengalu Bizuaz, đurđijanski princ Dižavakov, albanski političar Feni i japanski princ Ito (svi 1909), predsednik egipatske vlade Butrus-paša Gali (1910), predsednik ruske vlade Stolipin i predsednik Dominikanske Republike Kasaseres (1911), predsednik španske vlade Mendes i guverner Samosa Kopasis (1912), predsednik Meksika Madero, austrijski socijalista Šumajer, grčki kralj Đorđe i komandant turske vojske Nazim-paša (1913), kao i prestolonaslednik Austro-Ugarske Franja Ferdinand (1914).

Poslednje političko ubistvo iz ovoga niza izvršili su mladobosanci, Gavrilo Princip i drugovi, koji su u okolnostima zabrane slobodnog izražavanja političke volje, organizovani u tajnu organizaciju, održavali veze sa sličnim revolucionarnim omladinskim udruženjima u Hrvatskoj, Slavoniji, Dalmaciji, kao i sa anarhističkim grupama u Italiji.

I ranije i potom u atentatima su letele glave imperatora, careva i kraljeva, predsednika država, lordova, revolucionarnih i narodnih vođa.

Primer SAD govori da su atentati bili izvršeni na svakog petog američkog predsednika, a njih četvorica su ubijeni. Koliko je puta iz SAD pokušan atentat na Fidela Kastra teško je utvrditi.

Iz istorije Vatikana zna se za 19 atentata na pape, a u više navrata meta je bio papa Jovan Pavle Drugi, mada je najpoznatiji atentat koji je na njega izvršio Ali Agdža 1981. godine.

Na Adolfa Hitlera su pokušana 42 atentata i iz svakog je izvukao živu glavu.

Posle 1945. ubijeni su: Mahtma Gandi, Solomon Bandaranaike, Džon Kenedi, Malkolm Iks, Martin Luter King, Robert Kenedi, kralj Fejsal, Anvar el-Sadat, Indira Gandi, Ulof Palme, Radživ Gandi, Jicak Rabin, Ana Lind, Benazir Buto...

Pokušaje atentata su preživeli Hari Truman, Gamal Abdel Naser, Šarl de Gol, Ronald Regan, Margareta Tačer, Žak Širak, Kiro Gligorov, takođe i Josip Broz Tito.

Navedena imena uglednika sa svih kontinenata, stradalih u političkim atentatima, uverljivo svedoče da korišćenje takvog sredstva nije neki ovdašnji, lokalni specijalitet.

Uostalom, Homer je u „Odiseji” dao prvi opis jednog atentata, onog na mikenskog kralja Agamemnona, što će reći da su možda u pravu oni koji tvrde da će atentata biti dok je vladara i vođa.

Sl. K.