Ko zapravo povlači obarač

Atentati na državne i političke lidere su univerzalna pojava. Neki od njih su razrešeni i sudski procesuirani, ali mnoge od atentata prate određene tajne i mistifikacije. Po pravilu, protekom vremena one se sve više umnožavaju, kaže u razgovoru za „Politiku” dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju Srbije iz Beograda.

I dr Slobodan Branković, profesor istorije civilizacija na Megatrend univerzitetu u Beogradu, ukazuje da kao kompleksna pojava atentati i politička ubistava vođa nisu tipični samo za srpski narod, mada u sebi nosi neke osobenosti.

„Nesumnjivo je da ta pojava ima negativan predznak, ali mi treba da nađemo duhovnu, istraživačku i teorijsku snagu za suočenje s tom temom, pogotovo zbog toga što ni savremeno doba, za koje se kaže da je daleko od varvarstva, nije imuno na te atentate”, kaže dr Branković.

Na Balkanu su oni deo iskustva političke kulture i u Srbiji, odnosno u Jugoslaviji, Bugarskoj, Grčkoj, Rumuniji i drugim balkanskim državicama. U ratnim godinama je gotovo pravilo da onaj ko izgubi rat gubi i glavu, kaže dr Pavlović.

Naš drugi sagovornik, profesor dr Branković, upozorava da ovaj fenomen treba sagledati iz milenijumske perspektive, što je često bolno jer su tokom pet vekova Srbi bili pod vlašću Otomanske imperije.

„Suštinski gledano, upravo to je najsloženiji problem jer smo iz jedne civilizacije, na prostoru na kome je koren duhovnog identiteta Evrope, nasilno uronjeni u drugu civilizaciju, onu sa azijskog tla, i to posle perioda u kome je srpski narod, pogotovo od Nemanjića, dao bitan doprinos evropskom identitetu. Na tom raskršću svetova, na kome su se susretale, sukobljavale i razmenjivale svoje vrednosti različite civilizacije (slovenasko-pravoslavna, zapadnoevropska i islamska) one su delile biće srpskog i drugih naroda na jugoistoku Evrope, uz istovremenu borbu Srba za održanje sopstvenog identiteta, pa i ovakvim sredstvima”, upozorava dr Branković.

„Iako je u većini atentata neposredni izvršilac poznat, uvek ostaje pitanje političke pozadine atentata – ko stoji iza ruke i obarača ubice”, kaže dr Momčilo Pavlović. „Te tajne se po pravilu retko saznaju a slaganje činjenica u mozaik ko je sve mogao biti zainteresovan za određeno političko ubistvo ponekad više umnožava nego što razrešava dileme i nedoumice. Tako je i sa ubistvom kralja Aleksandra, a i predsednika vlade Đinđića”, kaže naš sagovornik.

Sve u svemu, ističe dr Pavlović, „iako istoriografija pruža mnoga saznanja o atentatima ipak dobar deo tajni i mistifikacija ostaje, a vremenom se povećava ili smanjuje, zavisno od odnosa savremenika prema tim događajima i vrednovanja pojedinih ličnosti, bili oni atentatori ili žrtve”.

Sl. K.

------------------------------------------------------------------------------

Stona lampa koja ubija

Ge­ne­ral-ma­jor Ma­ri­jan F. Kranjc, ko­ji je oba­vljao od­go­vor­ne du­žno­sti u Slu­žbi bez­bed­no­sti JNA, po­sle od­la­ska u pen­zi­ju na lič­ni zah­tev 1990. go­di­ne, po­sve­tio se is­tra­ži­vač­kom i isto­ri­o­graf­skom ra­du i 2004. go­di­ne u Lju­blja­ni ob­ja­vio knji­gu „Za­ve­re i aten­ta­ti na Ti­ta”.

U ovoj op­se­žnoj is­tra­ži­vač­koj stu­di­ji, Kranjc je iz­neo po­da­tak da je pro­tiv Jo­si­pa Bro­za Ti­ta bi­lo or­ga­ni­zo­va­no 18 za­ve­ra i 57 aten­ta­ta, ne sa­mo s ci­ljem fi­zič­ke ili po­li­tič­ke li­kvi­da­ci­je Ti­ta, već i zbog raz­bi­ja­nja SFR Ju­go­sla­vi­je.

Ka­da je reč o za­ve­ra­ma, njih 19 je po­kre­nu­to sa Is­to­ka, šest sa Za­pa­da a tri iz­nu­tra.

Aten­ta­ti su u 16 slu­ča­je­va pla­ni­ra­ni na Is­to­ku, u 41 slu­ča­ju na Za­pa­du, a ni­jed­nom u sa­moj ze­mlji.

Kranjc iz­no­si i po­da­tak da je aten­tat po­ku­šan i na Pe­tra Stam­bo­li­ća, ubr­zo po­sle Ti­to­ve smr­ti 1980. go­di­ne. Stam­bo­li­ća, ko­ji je ta­da bio na du­žno­sti pred­sed­ni­ka Pred­sed­ni­štva SFRJ, do­bio je, na­i­me, na po­klon ne­ku sto­nu lam­pu za rad­ni sto. Ka­da su je teh­ni­ča­ri iz sek­to­ra bez­bed­no­sti po­drob­ni­je is­pi­ta­li, utvr­đe­no je da lam­pa isi­ja­va kan­ce­ro­ge­ne ga­ma zra­ke ko­ji su bi­li smrt­no opa­sni.

Ova aten­ta­tor­ska na­pra­va je ne­u­tra­li­zo­va­na, ali pri­pad­ni­ci slu­žbe bez­bed­no­sti, „na­ža­lost, ime­na da­ro­da­va­ca ni­su jav­no sa­op­šti­li”, kon­sta­tu­je Ma­ri­jan F. Kranjc.

Sl. K.

-------------------------------------------------------------------------

Ukratko

. Najubedljiviji politički argument u Srbiji je – snajper.

. Slobodno ubijte svog političkog protivnika. U Srbiji je diskrecija zagarantovana.

. Srbi se raduju političkim ubistvima. Još od Radovanjskog luga.

. Dosad smo ubijali najbolje. Možda je vreme da pređemo na najgore.

. Nije svako ubistvo političko ako o njemu piše Politika.

D. Minić Karlo