Bajden uskoro u Beogradu

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 2. maja – Američki potpredsednik Džozef Džo Bajden će u drugoj polovini ovog meseca doputovati u Beograd, Prištinu i Sarajevo. Bela kuća je juče zvanično potvrdila tu turneju, kojom nagoveštava povećavanje interesa za prostore bivše Jugoslavije, iako ih šefica diplomatije Hilari Klinton nije pomenula među spoljnopolitičkim prioritetima Vašingtona.

Biće to, ujedno, prva poseta visokog nivoa iz Amerike Srbiji, otkako je ona ponovo postala samostalna država, što je nesumnjivo važan događaj za njihove međusobne veze. Ali, već sažeto saopštenje o Bajdenovoj misiji nagoveštava da njome neće biti otklonjen glavni „kamen spoticanja”.

A ono glasi: „Potpredsednik će 18. maja otputovati u jugoistočnu Evropu i posetiti Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Kosovo. Sastaće se s političkim liderima sve tri zemlje, kao i sa američkim funkcionerima i vojnim osobljem stacioniranim u regionu. Detalji potpredsedničkog puta biće objavljeni kasnije”.

Sa tako malo reči tvrdo je potvrđen, zapravo, nastavak najvećeg spora na relaciji SAD – Balkan. Beograd se, izvesno, ne slaže s formulacijom po kojoj Bajden posećuje „tri zemlje”, jer je Kosovo i po srpskom i po međunarodnom pravu i dalje deo Srbije.

Spor oko statusa pokrajine će potrajati, pa je utoliko zanimljivije: šta bi dolazak „drugog čoveka” hijerarhije Vašingtona u Beograd – nagovešten prilikom nedavne posete ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića – mogao da znači. Na delu je, može se reći, vanserijski eksperiment: da dve prestonice pokažu spremnost da sarađuju gde god je to mogućno, iako ih dele pristupi sudbini jedne od njih – Srbije.

Ustupci povodom tog ključnog pitanja se ne očekuju, ovom prilikom.

Svako će ostati pri svome. Amerika – da je Kosovo nezavisna država, Srbija – da je ono i dalje njena južna pokrajina.

Obema stranama je, međutim, jasno da zajednički strateški cilj – stabilnost Balkana ukomponovanog u evropske integracije – ne mogu ostvariti bez dijaloga, u kome će se, svakako, težiti ka „usaglašenom rešenju spornih pitanja”. Slede, dakle: dodatni pritisci jače strane (SAD) i principijelni otpor (Srbije) za očuvanje teritorijalnog integriteta.

Bajdenova poseta ne može da okonča spor, ali može da tok događaja usmeri ka jednom od tri pravca: da ga zaoštri, da ga ublaži, ili da razjašnjavanje uklopi u „produžena, šira razmatranja”, u šta spadaju i promenjeni odnosi u svetu. Pogotovu – Vašingtona s Moskvom, za koje je potpredsednik SAD nedavno preporučio „pritisak na dugme za novi početak”. Postoji li takvo „dugme” za američko-srpske odnose, zagonetka je koja će ostati, čini se, i posle Bajdenove „jednodnevne posete” Beogradu.

Dolazi li u obzir podela Kosova? Svi poriču takvu mogućnost, što je i retka tačka saglasnosti, karakteristike neophodne za „kompromis”.

Bajden je poznat, inače, kao jedan od najenergičnijih protivnika bivše beogradske politike, u verziji Slobodana Miloševića. Bio je među zastupnicima američkih (NATO) vojnih intervencija u BiH, kao i u proleće 1999. protiv bivše SRJ, povodom kosovske krize, na liniji na kojoj je bila i ondašnja „prva dama” a sada čelnica Stejt departmenta Hilari Klinton.

Kakva je njegova uloga kao „čoveka broj dva”, tek će se videti. Dometi potpredsedničke funkcije ovde nisu zvanično dalekosežni, ali prevashodno zavise od doza koje im daje šef države, sada Barak Obama. „Zamenik” prethodnog predsednika Džordža Buša, Ričard Dik Čejni, važio je za jednog od najmoćnijih potpredsednika u novijoj istoriji SAD. Bajden zasad nastavlja da povremeno igra ulogu državnika sa sklonošću ka „gafovima”, kao kad je, pre neki dan, uneo uznemirenje, ubrzo odozgo „smirenom”, izjavom o opasnostima od meksičkog gripa.

Ali… U izjavama za televiziju Si-Bi-Es ovdašnji vrhunski akteri su se potrudili da ispolje – usklađenost. Bajden je kazao da ga Obama „konsultuje pri donošenju bitnih odluka”.

Predsednik je rekao da mu njegova „desna ruka” počesto iznosi „kontraargumente” i „primorava sagovornike da brane svoje pozicije, što je, na kraju krajeva, meni vrlo korisno”. I dodao: „Džo se ne usteže da mi kaže šta misli”.

Kad je Hilari Klinton postavljenja za šeficu diplomatije, poznavaoci su predviđali da će doći do sukoba između nje i Bajdena, koji se kao jedan od dugogodišnjih prvaka senatskog Komiteta za međunarodne odnose smatrao autoritetom među demokratama u spoljnoj politici. Ne zna se šta će o tome reći strateška praksa, ali hroničari pominju da se njih dvoje „redovno” jednom nedeljno konsultuju, na zajedničkom doručku. A Hilari je naglasila da se njegovo mišljenje kao spoljnopolitičkog veterana veoma uvažava…

Bajden je, inače, 47. potpredsednik SAD. Prethodno je, od januara 1973. do januara 2009. (kad je postao potpredsednik) bio savezni senator iz Delavera. Dva puta – 1988. kada je osumnjičen za plagiranje i 2008. kada ga je pobednik Obama odabrao za „zamenika”) bezuspešno je konkurisao unutar Demokratske partije za predsedničku nominaciju.

U decembru 1972. godine supruga i jednogodišnja kćerka su mu poginule u automobilskom udesu, prilikom predbožićne gužve, dok su mu dva sina povređena. Juna 1977. oženio se s nastavnicom Džil Trejsi Džekobs (sada 57) i u tom braku im je rođena kćerka.

Bajden je po zanimanju advokat. On i porodica su rimokatoličke veroispovesti.

M. Pantelić