Tadićeva ustavna inicijativa

Nijedan od predloga za promene Ustava Srbije, koje je nagovestio predsednik Srbije Boris Tadić, nema nepodeljenu podršku ni svih stranaka u vladajućem bloku ni u opoziciji. Ako, dakle, šef države ima pripremljen koncept, koji namerava da „progura” kroz parlament, tek mu predstoji borba za obezbeđivanje podrške.

A to neće biti lako budući da je izvesno da će sve parlamentarne stranke nastojati da iskoriste glasove kojima raspolažu kako bi najavljene promene Ustava prilagodile svojim trenutnim ciljevima.

Tako je, uostalom, bilo i kada je donošen sadašnji Ustav. Najviše se pričalo o Kosovu i Metohiji, jer je to bila „vruća” tema na kojoj je naročito insistirao tada vladajući DSS. Mnogo je vremena potrošeno i na raspravu o tome da li predsednika Srbije treba birati na direktnim izborima ili u parlamentu, pri čemu je DS, koji je s pravom računao na Tadićevu pobedu, zagovarao direktne izbore, a druge stranke su bile spremne da prihvate i drugačije rešenje.

Tri godine kasnije kao glavni povod za promenu Ustava nude se regionalizacija Srbije i smanjenje broja poslanika, teme o kojima se pri izradi sada važećeg Ustava govorilo veoma malo. O njima i danas unutar vladajućeg bloka ni između vlasti i opozicije nema konsenzusa. Stiče se utisak da je Tadić pošao od pretpostavke da konsenzus ne može postići, pa da je odlučio da svoje ideje obelodani s ciljem da testira raspoloženje političkih partija i javnosti, ali i da pokaže inicijativu.

Na takav način, uostalom, i funkcioniše srpska politička scena unazad nekoliko godina. Kad neko ima neku ideju za koju veruje da je politički „profitabilna” požuri da je plasira u javnost i da patentira autorstvo ubirući političke poene. Tako su, tokom pripreme budžeta i vladinih mera za borbu protiv ekonomske krize, pojedini ministri nastojali da se predstave kao glavni kreatori mera stavljajući u drugi plan potrebu da vlada nastupi jedinstveno.

Tadić, čini se, samo sledi taj koncept. Izvesno je da će i on i ideje koje se saopštio biti u narednim danima i nedeljama jedna od glavnih političkih tema. Izvesno je i da će šira javnost imati razumevanja za predlog o smanjenju broja poslanika, kao i za predloge u vezi sa ukrupnjavanjem političke scene. Ta inicijativa može da učvrsti rejting predsednika kao lidera koji nastoji da stabilizuje političku scenu rastrzanu međupartijskim sukobima.

Nameće se pitanje da li je ovakav način političke komunikacije najbolji za zemlju u celini i da li bi bilo celishodnije da vodeće političke grupacije makar o ključnim pitanjima, poput Ustava, imaju konsenzus pre nego što obelodane svoje zamisli. Odgovor je jasan – da, bilo bi jako dobro.