Probni baloni za nove ideje
Manir političara u Srbiji da neku novu ideju lansiraju u javnost pre nego što su o njoj razgovarali sa političkim partnerima predstavlja vrstu političkog marketinga, ali i probnog balona koji im je pokazatelj kakvo je raspoloženje građana za ono što predlažu, kažu politički analitičari reagujući na izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića o potrebi promene Ustava. Gotovo po pravilu ideje koje političari na ovaj način saopštavaju javnosti su one za koje je izvesno da ih je teško realizovati sa političkim partnerima. To je bio slučaj i sa nedavnim nezvaničnim predlogom za smanjenje broja ministarstava zbog finansijske krize od koga se vrlo brzo odustalo jer stranke vladajućeg bloka nisu mogle da se dogovore ko će i za koliko ministarskih fotelja biti uskraćen.
„Ideja predsednika Tadića sama po sebi dobro zvuči. Međutim, zbog političkog oportunizma u vladajućoj koaliciji, ali i među opozicionim strankama, DS se odlučio na to da najpre izađe u javnost i dobije njenu podršku koja bi mu koristila za pritisak na potencijalne političke partnere kako bi se postigao dogovor. Ukoliko inicijativa ne uspe uvek mogu da kažu da su imali dobru nameru, ali da drugi politički subjekti nisu bili spremni za dogovor”, kaže politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
I sociolog Milan Nikolić saglasan je da je najava predsednika Tadića probni balon kako bi se videla reakcija javnosti. Ideja o manjem broju poslanika kao i ona o „kresanju” broja ministarstava je, kako kaže, deo pi-ar kampanje da se narodu pokaže kako se štedi. „Parlament neće nužno biti jeftiniji ako u njemu sedi 150 umesto 250 poslanika. Bitno je da je efikasan i da se poslanici ponašaju domaćinski”, smatra Nikolić.
Sa stavom predsednika da bi trebalo menjati Ustav i zbog potrebe regionalizacije i decentralizacije Srbije ne slaže se Zoran Lončar, funkcioner Demokratske stranke Srbije i nekadašnji ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu. DSS je, inače, stranka koja se dugo zalaže za regionalizaciju Srbije, ali do sada nisu imali uspeha pošto njihov predlog nije prošao ni kada su bili deo vladajuće koalicije.
Regionalizacija je, kako Lončar kaže za „Politiku”, moguća i bez promene Ustava jer u njemu postoji pravni osnov za formiranje novih pokrajina. Važeći Ustav, kako objašnjava, nije zatvorio vrata regionalizaciji jer članovi 94 i 182 daju pravni osnov za osnivanje novih pokrajina. Ustav, naime, predviđa da se nove autonomne pokrajine mogu osnivati, a već osnovane ukidati ili spajati po postupku predviđenom za promenu Ustava. Pri tome, predlog za osnivanje novih pokrajina utvrđuju građani na referendumu.
U DSS-u smatraju da je regionalno uređenje brana za teritorijalnu dezintegraciju države. Objašnjavajući zašto nisu insistirali na svojoj ideji dok su bili deo vlasti, Lončar kaže da su od tog dela svog predloga Ustava 2004. godine odustali zarad „konstruktivnosti”, odnosno da ne bi otežavali ionako komplikovan proces formiranja nove vlade koji je bio u toku.
Prema rečima Boška Mijatovića iz Centra za liberalnodemokratske studije i jednog od autora studije o regionalizaciji Srbije, taj vid organizacije države vlast približava građanima te je oni mogu više doživeti kao svoju nego kao centralnu vlast. Jedna od dobrih strana jeste i to i što ona predstavlja branu separatizmu. „Cilj regionalizacije je između ostalog i da se zadovolje izvesne aspiracije pojedinih nacionalnih manjina, odnosno etničkih zajednica u Srbiji. Na taj način se umanjuje podsticaj separatizmu”, kaže Mijatović.
On, međutim, upozorava i da decentralizacija nosi rizik direktnije korupcije i nepotizma. Ona bi, osim toga, mogla i da košta više, a osetljivo je i pitanje podele nadležnosti između regiona i države kao i nadzora republike nad radom regiona.