NBA me ne zanima

Trener košarkaša Panatinaikosa Želimir Obradović preksinoć je završio svoju 17. uzastopnu sezonu u Evroligi, a pobeda protiv moskovskog CSKA (73:71) donela mu je sedmu titulu u najboljem evropskom klupskom takmičenju, što znači da je osvojio 41,2 odsto prvih mesta otkako učestvuje. Sada ima još ubedljivije vođstvo na „večitoj” listi, s tri titule više od najbližih pratilaca.

Gledajući po zemljama, srpski stručnjaci su osvojili tačno trećinu titula (17 od 51) a na drugom mestu su italijanski treneri (12). I Srbima i Italijanima put je utro legendarni profesor Aleksandar Nikolić koji je, samo kad je u pitanju klupska scena, stvorio moćni Injis iz Varezea (s njim tri put evropski prvak za četiri godine) i pripremio teren Sandru Gambi za nove dve titule, a zatim izvršio ogroman uticaj na trenere koji su se uz njegove savete vinuli u najviše svetske visine (Maljković, Tanjević, Obradović…).

U trenucima velikog slavlja, neposredno pošto je u dramatičnoj završnici pobeđen veliki CSKA, Obradović je uprkos tome što je rival imao šut za pobedu (Šiškauskas promašio trojku uz zvuk sirene), istakao za veb sajt „Evrolige” da je u Berlinu pobedio za nijansu bolji tim:

– Šta reći posle ovakve pobede… Smatram da smo zaslužili pobedu, a ovakav meč se i mogao očekivati kada je rival ekipa koja je četvrti put uzastopce u finalu. Čestitam našim igračima i navijačima koji su došli da nas bodre. Pre turnira postojalo je mišljenje da će pobednik polufinala Panatinaikos – Olimpijakos teško osvojiti trofej, ali mi smo to demantovali. Hvala i kolegama u stručnom štabu i braći Janakopulos, Tanasisu i Pavlosu, i mnogo mi je krivo što Pavlos nije bio s nama zbog zdravstvenih problema.

Ključ uspeha Panatinaikosa upravo leži u poverenju između vlasnika kluba, braće Janakopulos, i Obradovića kome je ovo 10. sezona na klupi „zelenih”, što je i rekord u broju uzastopnih sezona u grčkoj ligi. Jesenas je nadmašio Janisa Joanidisa (u Arisu od 1982. do 1991) koji je pre pet godina iz sportskih voda prešao u političke.

U trenucima slavlja Obradović nije zaboravio ni svog velikog rivala i prijatelja Etorea Mesinu, koga je u finalu savladao i pre dve godine u Atini:

(/slika2)– Čestitam velikoj ekipi CSKA koja je, po mom mišljenju, četvrti put u finalu najviše zahvaljujući Mesini. Srećan sam što smo nas dvojica prijatelji. Pre njega nikom nije pošlo za rukom da četiri godine uzastopce igra meč za titulu. Što se tiče nas, ovaj trofej je obaveza više da treniramo još žešće. Nepisano je pravilo da je uspeh nemoguć ako se u njega ne veruje, a mi smo u to verovali, od igrača do vlasnika kluba. Ovo je, recimo, prva titula evropskog prvaka Spanulisu, četvrta Jasikevičijusu, mnogima kao Btistu i Dijamantidisu druga… Ali, svi oni vole svoj posao i svakog dana dolaze na trening sa zadovoljstvom.

Obradović se specijalizovao za triler završnice. Tako je i započeo svoju žetvu trofeja, u debitantskoj sezoni, posle one čuvene trojke Aleksandra Đorđevića u Istanbulu 1992, kada je Partizan savladao ekipu Huventuda. Zatim je s Huventudom imao šok završnicu (protiv Olimpijakosa 59:57, 1994) a napeto je bilo i pre dve godine u Atini, u susretu s Mesininim CSKA (93:91). U karijeri ima dve triple krune (Partizan 1992, Panatinaikos 2007) a Atinjanima je doneo četiri od njihovih pet evropskih kruna (prvu su osvojili s Maljkovićem 1996).

– Najvažnije mi je da je Panatinaikos osvojio svoju petu titulu, a za lična priznanja ne marim. Drago mi je zbog igrača. U svojoj prvoj trenerskoj sezoni, s Partizanom, kao mlad stručnjak vodio sam mlade igrače. Sada u Panatinaikosu imam sjajne igrače zbog kojih smo, kao što reče Spanulis, na vrhu Evrope. Nastavljamo s istim žarom. Za 10 sezona u Panatinaikosu osvojili smo 18 trofeja u 21 finalu. Nadamo se bar još jednom do kraja ove sezone. Kao što kaže pesma naših navijača: kup, Evroliga i prvenstvo…

O tome kakav je kao trener, Obradović je rekao:

– Moji igrači najbolje znaju kakav sam trener i čovek. Nemam dlake na jeziku, vrlo sam konkretan, kažem to što mislim. Početkom sezone igrali smo loše na gostovanjima. Rekao sam im da igramo loše i pokazivao im to na snimcima. Igrači najbolje shvate kada sami vide kako su igrali. Od tada smo zaigrali kako treba. Bez dobre atmosfere nema velikih rezultata. Postoje ljudi koji žele da ubace problem u vaš tim, ali to nije ništa novo kad je u pitanju vrhunska klupska košarka u Evropi.

O nastavku svoje karijere kaže:

– Više puta sam istakao da sam srećan u Evropi i Grčkoj. Lepo mi je u Atini i Panatinaikosu. Znam da je NBA takmičenje koje ljudi vole da gledaju, da su tu sjajni igrači i treneri. Znam i da u Evropi ima mnogo stručnjaka koji bio voleli da odu tamo, ali ja sam drugačiji i nikada neću krenuti tim putem. Tamo je prvi deo sezone šou, a u Evropi se sve vreme igra na pobedu. Svakako, njihovi plej-of mečevi su vrlo dobri.

A. Miletić