Hamlet nema svoje vreme

Kraljevsko dramsko pozorište „Dramaten” iz Stokholma po treći put je gostovalo na sceni Narodnog pozorišta. Posle Strindbergove „Igre vatrom” i Šekspirovog „Magbeta”, beogradska publika je bila u prilici da odgleda i „Hamleta” u izvođenju Šveđana. Sve tri predstave režirao je Stafan Valdemar Holm, poznati reditelj koji će sledeće sezone postaviti „Bahantkinje” na Velikoj sceni Narodnog pozorišta. Probe počinju u decembru, a premijera je zakazana za 19. februar naredne godine. Da podsetimo, projekat je rezultat dugogodišnje saradnje Narodnog pozorišta i „Dramatena”. Tako je naš nacionalni teatar dva puta gostovao u švedskom Kraljevskom dramskom pozorištu, a Jagoš Marković je kao gostujući reditelj režirao Strindbergovu „Kraljicu Kristinu”.

Jesenas je Stafan Valdemar Holm, u čast ove saradnje, sa Frankom Kastorfom zasadio po jedno drvo prijateljstva u parku pored Narodnog pozorišta. Na naše pitanje da li je imao prilike da ga obiđe, Valdemar Holm kaže:

– Baš sam nedavno sreo Kastorfa i obećao sam mu da ću pogledati kako naše drveće napreduje. Čini mi se da ima nešto malo više lišća na njegovom drvetu, pa planiram da se uveče prikradem i da ih otkinem.

Zbog čega ste se opredelili baš za „Bahantkinje”?

Poenta ovog komada je u kontrastu. Sve žene napuštaju grad, odlaze na planinu i potpuno odlepe. To je priča o strukturi, redu i zakonu, sa jedne, i prekoračenju granica, seksu, lažima i drogama, sa druge strane. Mislim da je to odličan komad jer ovakav konflikt postoji u bilo kom ljudskom biću. Diskutovao sam o nekoliko različitih predstava sa Kokanom Mladenovićem, bivšim direktorom Drame Narodnog pozorišta, ali su mi „Bahantkinje” odmah delovale kao pravi izbor. Možda i zbog toga što mislim da bi ga bilo teško postaviti u Švedskoj zato što mi se čini da mi ne osećamo tu povezanost sa arhaičnim elementima u antičkim komadima. Uostalom, Srbija je bliža Grčkoj.

Prethodnih dana smo bili u prilici da vidimo Vašu adaptaciju „Hamleta”, u kojoj ste priču izmestili iz izvornog perioda. Da li ćete tako pristupiti i „Bahantkinjama”?

Kostimi će biti modernizovani jer mi ne znamo kako su te žene zapravo izgledale. Euripidov tekst u prevodu Aleksandra Gatalice će biti osavremenjen tek toliko da bude približen publici. Inače, ne bih se složio sa Vama da sam „Hamleta” izmestio u drugo vreme. Po meni, „Hamlet” nema svoje vreme. Ne može se reći da se radnja odvija u neko određeno doba. To je izvorno nordijski mit, hronika o jednoj osobi koja je verovatno živela negde u desetom veku. Međutim, Šekspir u svojoj drami spominje univerzitet u Vitenbergu koji je otvoren tek u petnaestom veku. Tako da, vidite, Hamlet nikada nije imao samo jedno vreme.

Ali, „Hamlet”, kao Šekspirova drama, aludira na elizabetansko doba i srednjovekovne kostime...

Kada radim klasike, uopšte ne smatram da su istorijski kostimi bitni. Što se mene tiče, srednji vek je već otkupila Diznijeva korporacija. Tako da, ako hoćete da vidite srednjovekovne kostime, možete da odgledate Robina Huda. Mislim da se glumci, na neki način, kriju iza kostima jer misle da će, kad uđu u kostim, on odraditi posao za njih. To hoću da izbegnem. Ipak, to sve zavisi od predstave. Nisam fundamentalista koji kaže da nešto mora da bude moderno samo zato da bi bilo moderno. Nipošto.

Šest godina ste bili na čelu „Dramatena”. Da li sada, nakon završetka Vašeg mandata, imate više vremena da se posvetite režiji?

O, da! I osećam se vrlo avanturistički. Iz Beograda odlazim direktno u Kopenhagen gde ću režirati „Ričarda III”, početkom sledeće sezone ću raditi „Elektru” u Operi u Stokholmu i „Tartifa” u Frankfurtu. Planiram da uradim nešto i u Santjagu i u Tokiju.

Ranije ste govorili da repertoari evropskih pozorišta liče jedni na druge. Kako sada stvari stoje?

Nemački teatar je vrlo dominantan u Evropi. Međutim, i nemački teatar se menja jer oni sad, posle postdramskih tendencija, moraju da rekonstruišu priče i emocije. Naime, postoji zainteresovanost mlađe publike da se opet upozna sa nekim pričama. Kulturno obrazovanje postaje sve manje zastupljeno u evropskom obrazovnom sistemu. Ne možete više računati na to da će mlađa publika znati sve o grčkoj mitologiji. I, to znači da će pozorišta morati da preuzmu ulogu kulturnog obrazovanja, kad već to škole ne rade.

Kako se pozorišta suočavaju sa ekonomskom krizom?

Mislim da pozorište može da bude jako uticajno u doba krize. Što se publike tiče, verujem da će se ona i dalje držati pozorišta, ali onog sa lakšim temama. Publika u doba recesije ne želi da gleda predstave o nezaposlenosti, žele da vide nešto lepše, pozitivnije. Neće, na primer, hteti da vide „Hamleta”; radije će pogledati „Moja lepa gospođice”. Biće interesantno posmatrati kako će se pozorišta približavati publici u budućnosti.

Senka Korać

-----------------------------------------------------------

Beogradska vitalna teatarska scena

Kažete da Beograd osećate kao svoj drugi grad. Zbog čega?

Ja nikada ne bih razmišljao o dolasku u Beograd da ne postoji jedan zadovoljavajući nivo profesionalizma. To je ono najvažnije. Ne interesuje me politika ukoliko je pozorište dobro. Beograd ima vrlo vitalnu teatarsku scenu – veliki broj pozorišta, dobre glumce, režisere, dramaturge. Dobro je što je, i nakon rata i bombardovanja, pozorište uspelo da se izdigne i da proizvodi interesantne stvari.