Do potrošača torticom i kravatom
Starija gospođa bila je začuđena kada joj je kasirka u jednom prestoničkom supermarketu u kesu ubacila šareni papir na kome je bilo obaveštenje o nagradnoj igri. Pomalo ljutito tiho je prokomentarisala kada je videla da je uslov za učešće u igri račun od 1.000 dinara. Dok su u „Maksiju” poklanjali torbe za pijacu onima koji pazare za 2.000 dinara i više, u SOS marketima daju samo kese. I šta bi više, kažu potrošači, kad su im cene dobre. Kravata na poklon uz dve firmirane košulje ili kožni kaiš uz cipele od nekoliko hiljada dinara izgleda kao dobar marketinški trik onima koji mogu to sebi da priušte, dok se kupci u maloj privatnoj radnji na periferiji, gde se trgovci bore za svoje mesto na tržištu, i te kako obraduju kad za pazar od 500 dinara dobiju čokoladnu torticu od 50 grama. Ukoliko potrošač kupi tašnu ili novčanik i za to potroši 5.000 dinara, u jednoj radnji u Dečanskoj ulici u Beogradu, na poklon dobija torbu, a uz karton piva u mnogim supermarketima na poklon dobija se čaša, a činija za kupljeni sladoled u porodičnom pakovanju koji staje od 300 dinara naviše. Ni ženski veš nije izmakao trgovačkoj dovitljivosti, pa se u pojedinim radnjama za „brus i gaćice u kompletu” daje popust od 20 odsto.
Svašta trgovci i njihovi poslodavci smišljaju da bi privukli nove, ali i zadržali stare mušterije. Kriza je, komentarišu u prodavnicama, a treba ići i u korak sa evropskim trgovinskim lancima.
Reklo bi se, naterani su prestonički trgovci da krenu u trku i borbu za svakog potrošača. Recept je uglavnom isti samo sve zavisi od robe koja se plasira – akcijska sniženja, pokloni ili odavno poznate nagradne igre za verne mušterije.
Petar Bogosavljević, iz Pokreta za zaštitu potrošača, kaže da se trgovci svakodnevno bore za kupce i to ne samo sniženjima već i kvalitetom proizvoda i usluga. On upozorava da, ipak, postoje neka pravila igre, koja valja poštovati.
– Pre nekoliko godina Udruženje trgovine Privredne komore Beograda donelo je akt kojim se iz ugla fer konkurencije uređuje oblast sniženja cena. Dogovoreno je da ne može biti stalnih rasprodaja, a vidimo da, ipak, kriza primorava mnoge da na izloge stave upravo takve natpise. To znači da je svaki potrošač postao dragocen. Nužno je tačno informisati potrošače koliki su popusti i koja je bila prethodna cena – objašnjava Bogosavljević.
Srbija nije specifična budući da je reč o kopiranim rešenjima koja se primenjuju i u zemljama u okruženju. Sa tim mišljenjem saglasan je i Aleksandar Stevanović, ekonomista iz Centra za slobodno tržište. On kaže da naši trgovci uglavnom slede primere trgovinskih lanaca iz regiona, kao i da popusti nisu jedini način da se privuku kupci.
– Cena jeste ključna, ali bitna je i ponuda. Valja izneti što više različitih artikala, imati dobru zelenu pijacu u sastavu marketa ili, kakav je slučaj u „Metrou”, omogućiti kupcima da se u potpunosti snabdeju na jednom mestu – objašnjava Stevanović dodajući da kod nas potrošači naročito dobro reaguju ukoliko im se omogući odloženo plaćanje.
Stevanović kaže i da će sa padom prometa, zbog krize, sniženja u prodavnicama verovatno biti sve učestalija.