Heklanje i vezenje – u jednom

Ljubica Vagić iz Beograda oduvek je volela ručni rad, što i nije čudno jer je rodom iz sela Šljivovo, kod Župe, gde ova veština ima dugu tradiciju.

– Kao devojčica volela sam da proučavam škrinju u kojoj su se nalazili raznorazni konci, vunica, igle, heklerice... Majka me je naučila da pletem i heklam, a spretnost u tome sticala sam polako i godinama. To mi je puno pomoglo kad su me kasnije, kao mladu ženu, koleginice sa posla podučile kako se radi poentles – priča Ljubica i objašnjava da je to vrlo zahtevna tehnika ručnog rada koja predstavlja spoj heklanja i vezenja, zahteva preciznost i puno strpljenja.

Kako i sama voli kada je nešto detaljno i uredno napravljeno, ovo joj je postalo prava zanimacija, a odlaskom u penziju ukazalo se i dovoljno vremena da se tome više posveti.

– Najpre na podlozi od platna nacrtam šemu (najčešće iz specijalizovanih časopisa) pa prateći linije crteža na njih ručno zašivam već isheklane trake, koje, u zavisnosti od šeme, mogu da budu različite debljine i boja. Ponekad, međutim, dopuštam sebi male improvizacije. Praznine između traka popunjavam vezom, a na kraju pažljivo uklanjam konce koji su služili za pričvršćivanje, kao i samu podlogu. Od motiva najviše volim one nežne, koji pokazuju cveće i listove. Za izradu jednog poentlesa, u zavisnosti od veličine i složenosti šeme, potrebno mi je od mesec do godinu dana – objašnjava naša sagovornica.

(/slika2)Ljubica nikada nije prodavala svoje radove. Neke je poklonila, ali većinu čuva pa sad ima već pozamašnu kolekciju koja krasi njen stan. To su razni stolnjaci, šustikle, miljei i zavese koji se lepo uklapaju uz stilski nameštaj kao i onaj jednostavnijih formi. Oni su već sami po sebi ukrasi, oplemenjuju čitav prostor i daju mu posebnu toplinu.

– Omiljeno mesto gde volim da sedim i stvaram jeste kauč u dnevnoj sobi: tu poslažem konce i pribor koji mi je potreban i iznad kojeg imam osvetljenje, dok leti sve to prebacim na balkon, da bih što više bila napolju i radila po dnevnoj svetlosti. Trudim se da svaki slobodan trenutak iskoristim da napravim nešto korisno i praktično, pa uz poentles često vezem, od starih stvari prepravljanjem pravim nove, a posebno mi je drago da od nekog lepog i interesantnog materijala sašijem kćerki poneki deo garderobe.

Kako poentles može da posluži u izradi odeće ili kao njen detalj, razmišljam da se uskoro više posvetim tome, uz saradnju sa nekim modnim dizajnerom. Volela bih da naučim i neke druge tehnike izrade umetničkih predmeta, kao što je nec. Budući da svoje radove do sada nisam izlagala, namera mi je da i to učinim, po mogućnosti u nekoj galeriji ili na izložbi koja okuplja i druge hobiste. Energija i volja mi ne fale, pa se nadam da će se neka od ovih mojih zamisli uskoro i ostvariti – kaže na kraju Ljubica.