Rast važniji od inflacije

U vreme privredne depresije ne razmišlja se o inflaciji. Dva-tri odsto inflacije, reklo bi se, nije ništa u zamenu za dva-tri odsto rasta ili bar za jedan odsto ublažavanja pada privredne aktivnosti.

Na ovaj način razmišljaju i deluju vlasti mnogih država, tražeći lek za ekonomsku krizu. Neke popuštaju u količini novca u opticaju, druge obaraju osnovne kamate kako bi pojeftinio novac kao trenutno deficitarna roba. Zajednički cilj je da se dodatnim stimulansima preduzetnicima olakša poslovanje u uslovima krize.

Drugi paket mera kabineta Mirka Cvetkovića, usvojen juče na sednici vlade, ima tu globalnu antikriznu „aromu”. On je gotovo iznuđen – jer je sada situacija gora nego kad je dogovaran aranžman sa MMF-om.

Pojačavanje kredita za likvidnost i investicije i znatno niže kamate – što u suštini znači više jeftinijeg novca privredi – uz zadržavanje stabilnog dinara i forsiranje Koridora 10, mogli bi da zaustave pad privrednih aktivnosti na procenat-dva ispod nule. I to bi već bilo uspeh, jer mnoge ozbiljne prognoze nagoveštavaju i mogući pad od deset odsto, što bi već dovelo državu u veoma tešku situaciju.

Tada bi se, na primer, aktivirao onaj nepovoljniji deo aranžmana sa MMF-om koji predviđa smanjenje nominalnih zarada i povećanje stope poreza na dodatu vrednost jer će se u slučaju daljeg smanjenja bruto društvenog proizvoda smanjivati javni prihodi. To onda zahteva još veću štednju u troškovima (rashodima).

Vladin drugi paket mogao bi da naiđe na odobravanje dela poslovnih krugova, ali će nesumnjivo i u poslovnoj, i u stručnoj, ali i laičkoj, javnosti izazvati „studen oko srca”, jer ko se pre deceniju i po suočio sa najvećom inflacijom u istoriji sveta ima pravo da se danas plaši i pomisli na veću inflaciju. Istina, Srbija nije u opasnosti da joj se ponovi 1993, ali ne treba zaboraviti da svako poigravanje sa inflacijom može imati efekat istresanja perja iz jastuka sa 22. sprata „Beograđanke”. Uostalom, i sam guverner centralne banke upozorio je da kriza ne treba da bude izgovor za štampanje novca i stvaranje inflacije. A on je odgovoran pred zakonom i građanima da drži inflaciju pod kontrolom.

Drugi paket neće rešiti sve probleme privrede. Dodatni novac poslužiće kao doping, ali neće pomoći preduzećima da stvore novi „imunitet” za tržište. Većina srpskih firmi i preduzeća i dalje će biti neefikasna, nekonkurentna, zatvorena za dokapitalizaciju i ušuškana u neekonomske (političke) barijere.

Problem je i privredni ambijent u kome je sasvim legitimno da pola profita privrede uzima država. Otuda nije čudno, ako je tačno, što su iz „Delte” Miroslava Miškovića poručili: „Ne treba nam pomoć države, potrebni su nam samo dobri uslovi kakve imaju druge zemlje.”