Pola miliona evra za farmu britanske kraljice

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 8. maja – Britanska kraljica Elizabeta Druga primila je prošle godine više od pola miliona evra iz fonda EU za subvencionisanje poljoprivrede, saopštilo je tamošnje nadležno ministarstvo Defra. Kraljica, koja zvanično zauzima 214. mesto na listi britanskih bogataša, inkasirala je 530.000 evra za svoju farmu u Sandringemu, dok je njen najstariji sin princ Čarls za svoju vojvodsku farmu potpomognut sa više od 100.000 evra. Prema podacima koje je objavila Defra, Britanija je prošle godine dobila oko 2,7 milijardi funti iz budžeta EU za poljoprivredu.

Ovo je samo jedna od zanimljivosti iz neslužbene statistike za prošlu godinu koja otkriva da je najveća pojedinačna subvencija za poljoprivredu u Evropskoj uniji dodeljena italijanskom proizvođaču šećera „Italija cukeri” na čiji račun je iz Brisela uplaćeno oko 140 miliona evra. Francuska poljoprivreda dobila je najveće ukupne subvencije, oko 10,5 od 55 milijardi evra, što je oko polovine budžeta EU za 2008. godinu. Više od 140 tamošnjih poljoprivrednih proizvođača dobilo je po milion evra i više.

Podatke o iznosu uplaćenih subvencija za poljoprivredu predstavila je danas u Briselu britanska nevladina organizacija „Farmsabsajdi” koja je prikupila podatke iz 18 država članica EU. Kipar, Nemačka, Slovačka, Češka, Estonija, Litvanija, Poljska i Holandija još nisu objavile izveštaje, ili su oni sa nepotpunim podacima.

Italijanska banka iz Milana dobila je oko 180 miliona evra u pet rata, dok je Eridanija Sadam, takođe italijanska šećerana, primila oko 125 miliona. Jedina neitalijanska kompanija među prvih pet „subvencionisanih milionera” je irska kompanija „Grinkor grup” koja se bavi proizvodnjom dijetalne hrane i jorkširskog pudinga, a ona je potpomognuta sa 83,5 miliona. Sledeći na listi je francuski gigant, farma za proizvodnju pilića „Du” koja je u prošloj godini subvencionisana sa 63 miliona evra.

Još 165 proizvođača iz Španije, 47 iz Holandije, 38 iz Portugalije, 22 iz Belgije, 21 iz Velike Britanije i po 12 iz Bugarske i Rumunije dobili su pojedinačno više od milion dolara. Od ukupno 707 miliona evra iz evropskog fonda za subvencije oko 10 odsto je podeljeno „milionerima”.

Uprkos tome što je statistika nepotpuna i neslužbena, ona potvrđuje da je poljoprivreda otkinula ogroman komad budžeta EU, kao i da najveći dobijaju najviše (ali najviše i daju), pa reagovanja tim povodom nisu izostala. Harald von Vicke, profesor poljoprivrede i ekonomskog razvoja na Humbolt univerzitetu u Berlinu, smatra da „ne postoji opravdanje za tako visoke naknade poljoprivrednicima”. „Ako su subvencije kreirane da budu deo socijalne politike, onda to nije opravdano. Ukoliko predstavljaju kompenzaciju za poljoprivrednike kojima su nametnuti viši standardi zaštite životne sredine, onda su plaćeni previše”, kazao je Vicke.

Međutim, Sajmon Mičel Berger, koji predstavlja asocijaciju Evropskih poljoprivrednika i zadruga, ne slaže se s profesorom. „Smatramo da je opravdano da veliki proizvođači dobiju relativno veće subvencije, jer zbrinjavaju više ljudi i kultivišu više zemlje. Pored toga treba imati u vidu da smo u svim državama EU progresivno oporezovani, pa samim tim plaćamo srazmerno veći porez”, objasnio je Berger.

Kada je reč o nameni polovine budžeta EU, najveći deo, oko 40 odsto, odlazi na proizvodnju žitarica, oko 18 odsto na uzgoj goveda, 12 odsto na razvoj, 5,5 odsto na proizvodnu maslina, 4,5 odsto na mlečne proizvode, 3,5 na proizvodnju voća i povrća, 3,5 na uzgoj koza i ovaca, tri odsto na proizvodnju šećera i preostalih oko devet odsto na ostalo.