Lavrov: Zapad blokira kompromis o Kosovu

Pregovore o statusu Kosova i Metohije treba nastaviti, ali to onemogućavaju zapadne zemlje, koje "neumorno ponavljaju da je nezavisnost Kosova neizbežna", izjavio je juče ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov objasnivši da je Beograd tokom pregovora uz posredovanje "trojke" Kontakt grupe dao niz predloga. "To je čitava serija konkretnih i kompromisnih predloga, koji, po našem ubeđenju, ne samo da otvaraju put ozbiljnom razgovoru o budućem statusu koji bi zadovoljavao i Beograd i Prištinu, nego i potvrđuju neophodnost nastavka direktnih pregovora", rekao je Lavrov. Ruski ministar je kazao da sada "treba dobiti kretanje u susret iz Prištine", ali, "nažalost, mogućnost takvog kretanja u susret u suštini blokiraju naši zapadni partneri", zaključio je šef ruske diplomatije na konferenciji za novinare posle susreta sa svojim jermenskim kolegom u Moskvi. On je rekao i da će se sve akcije Rusije "zasnivati na čvrstom terenu međunarodnog prava, uključujući Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244".

A o tome kakav će biti stav zemalja Evropske unije pišu briselske internet-novine "EU obzerver" i, pozivajući se na neimenovane diplomate, tvrde da je Evropska komisija – izvršno telo Unije – "neformalno zatražila" od država članica da upotrebe sve diplomatske napore da ubede kosovske Albance da odlože proglašenje nezavisnosti najmanje do završetka predsedničkih izbora u Srbiji, koji su, kako se navodi, "zakazani za 20. januar i 3. februar". Ove datume, prekjuče je u Briselu pomenuo i potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić.

"EU obzerver" navodi i reči jednog diplomate da će vlada u Prištini početi da primenjuje plan Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti, da će posebno pažljivo primenjivati odredbe o zaštiti manjina i da će tek potom proglasiti nezavisnost. "Kosovo će tada moći da kaže da je to uradilo u koordinaciji sa međunarodnom zajednicom, a ideja je da EU zatim formalno "primi na znanje" tu deklaraciju, kao i ranije u slučaju Crne Gore, i da onda ostavi državama članicama da je priznaju ili ne priznaju", objašnjava taj diplomata. Međutim, kako se dalje navodi, Rumunija i Kipar su glavni kritičari nezavisnosti bez odluke Ujedinjenih nacija, a i Slovačka (koja je i privremena članica Saveta bezbednosti) neodlučna je po tom pitanju.

Londonski "Independent" u uvodniku piše da EU "mora da prihvati da će Kosovo proglasiti nezavisnost, da će Srbija – uz mnoge afričke zemlje – odbiti da prizna tu državu i da će Rusija upotrebiti veto u UN". "Nelagodno stanje polupriznate države možda je najbolje što se može očekivati, da bi formalno priznanje usledilo vremenom", zaključuje se u komentaru lista, dok u jednom drugom tekstu o Kosovu diplomatski urednik "Independenta" tvrdi da će zbog sudbine srpske pokrajine izbiti veliki sukob između Zapada i Rusije.

"Evropska unija se sprema da uplovi u neistražene vode, stavljajući svoj kredibilitet na probu zbog postojanja jedne države samo 50 kilometara od sopstvene granice... Evropske diplomate znaju da će EU morati da se suprotstavi Rusiji, koja pod predsednikom Vladimirom Putinom nije oklevala da se sukobi sa Zapadom. Ali, EU – koju čini 27 država – još je podeljena, jer su zemlje kao Španija, Slovačka, Mađarska, Grčka, Kipar i Rumunija zabrinute da bi separatistički pokreti mogli da dobiju presedan", objašnjava se u britanskom dnevniku.

U međuvremenu, NATO se sprema da "osnaži svoje prisustvo" na Kosovu, a ministri spoljnih poslova država članica ovog vojnog saveza trebalo bi sutra u Briselu da se dogovore da se broj vojnika u pokrajini ne smanjuje i da se omogući "efikasan odgovor na bilo kakvo nasilje". Kako prenosi agencija Rojters, Sjedinjene Države i drugi pobornici nezavisnosti traže da se ne ponovi situacija iz marta 2004. kada pripadnici Kfora iz nekih zemalja nisu mogli da spreče nasilje, jer bi takva akcija bila u suprotnosti sa pravilima njihovih vojski. Takav je, na primer, pre tri i po godine bio slučaj sa grčkim vojnicima, koji po ustavu svoje zemlje ne smeju da se mešaju u proteste, ma koliko nasilni oni bili.

U saopštenju će biti navedeno da NATO smatra da u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN postoji pravna osnova za nastavak njegovog mandata i u slučaju da nezavisnost bude proglašena. Diplomatski izvori Rojtersa tvrde da je Nemačka odustala od protivljenja toj formulaciji i da je spremna da svojih tri hiljade vojnika ostavi i na nezavisnom Kosovu. Takođe, jedan diplomata izjavio je da očekuje da će biti dogovoreno da još četiri bataljona iz zemalja NATO – sa po oko 800 vojnika – budu spremna da se angažuju ako to bude potrebno. Kfor trenutno ima oko 16.000 pripadnika, a od toga većinu vojnici iz 24 države NATO-a.