Streljan jer je bio poslanik

Šabac – Okružni sud u Šapcu rehabilitovao je uglednog lekara dr Mladena – Mlađu Miloševića (rođenog 1897. godine) iz Bogatića, koga su partizani ubili 8. septembra 1941. godine u selu Petkovica zbog ideološko-političkih razloga. Iako je bio antifašista, Milošević je izveden pred streljački stroj, jer je na izborima 1939. godine bio izabran za narodnog poslanika u Skupštini Kraljevine Jugoslavije sa liste JRZ – Milan Stojadinović.

Rehabilitaciju dr Mladena Miloševića tražila je njegova ćerka Vera Popović iz Beograda. Ona je navela da je njen otac za vreme Prvog svetskog rata prešao Albaniju, posle čega je završio Medicinski fakultet u Francuskoj, a zatim radio kao lekar u Bogatiću. Tu se oženio Radmilom Mojašević, a u tom braku imao je i ćerku Olgu (preminula 2004. godine).

Na početku rata dr Milošević je mobilisan kao vojni lekar, a posle kapitulacije ponovo je radio u Bogatiću. Ujutro 4. septembra 1941. godine, Mladen i njegova supruga Radmila (zajedno sa dr Ljubišom Simićem i školskim nadzornikom Mihajlovićem) krenuli su šinskim kolima u Šabac, sa namerom da posete svoju decu koja su bila kod Radmiline majke.

Partizani su ih zaustavili na mestu zvanom Bitva, u selu Belotić. Dr Mladena Miloševića i dr Ljubišu Simića odveli su u Petkovicu, a Radmilu Milošević i školskog nadzornika pustili da nastave put za Šabac. Četiri dana kasnije Milošević je streljan zajedno sa još nekoliko civila.

Smrtnu kaznu izrekao mu je komandir te partizanske jedinice, o čemu je sačuvano svedočenje kasnijeg logoraša Orhana Čizmića (Dokumentacioni fond kancelarije Specijalne policije Uprave grada Beograda, logor u Šapcu), koji je u Petkovici neposredno pucao u doktora Mladena Miloševića.

Odgovor na pitanje zašto je ubijen dr Milošević je u knjizi Dragoslava Parmakovića "Mačvanski partizanski odred", u kojoj se kaže da su "prve akcije odreda bile usmerene na razbijanje i rastrojstvo aparata i organa stare vlasti, koju okupator nije rasturio... Ubijeni su sreski načelnik i podnačelnik, a nešto kasnije su streljana dva bivša narodna poslanika, tri policijska pisara, jedan poreznik, jedan kmet i jedan delovođa".

Okružni sud u Šapcu je utvrdio da se ime dr Mladena Miloševića ne nalazi u Fondu zemaljske Komisije niti Arhivskoj građi državne Komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača. Konstatovano je da je on "stradao kao žrtva progona i nasilja, iz ideološko političkih razloga, zbog toga što je bio poslanik i u narodu cenjen i poštovan intelektualac i lekar, antifašista i antikomunista".

Sud je takođe proglasio ništavim odluke o konfiskaciji imovine dr Mladena Miloševića u Bogatiću i Sopotu, koje su bile donete u januaru 1946. godine.