Sigurna luka u burnim vremenima

Pad globalne ekonomije sve više preusmerava pažnju investitora ka akcijama defanzivnih kompanija. Zbog niskog stepena cikličnosti (neelastične tražnje), karakteristika infrastrukturnog sektora je stabilna poslovna delatnost. Analitičari Erste grupe tvrde da su solidan razvoj poslovanja, stabilni tokovi gotovine i visok kreditni rejting sektora pomogli infrastrukturnim preduzećima da steknu status „sigurnih luka”. Uravnoteženi profili poslovnog rizika najvećeg broja kompanija ističu ovu karakteristiku. Profil likvidnosti sektora je stabilan, a osim toga najveći broj kompanija ima na raspolaganju dovoljne kreditne olakšice.

U centralnoj, istočnoj i južnoj Evropi (Francuskoj i Španiji) država ima veliki udeo u infrastrukturnim grupacijama i obično nastupa kao garant za dugoročno zaduživanje i pozitivno doprinosi kreditnom kvalitetu kompanija. Mada kompanije moraju da se prilagođavaju oscilacijama tražnje iz industrije, privatna potrošnja generalno nije elastična.

Sektor trenutno ima prosečan dugoročni rejting „A2”, koji je u gornjoj srednjoj zoni rejting skale i ocenjen je relativno više nego najveći broj drugih sektora. Zbog teških uslova na tržištima kapitala, infrastrukturna preduzeća su zainteresovana za dobijanje najboljih mogućih rejtinga da bi lakše stvorila pristup tržištima kredita. Nova izdanja obveznica u najvećem broju slučajeva su korišćena da se optimizuje ročna struktura zaduženosti koja je u nekim kompanijama bila relativno kratka.

Integracija delatnosti proizvodnje i distribucije gasa i električne energije i geografska diverzifikacija su najvažnije motivacije za konsolidaciju. U ovoj vrsti okruženja, igrači u industriji koji imaju atraktivne cene akcija postaju primamljivi kandidati za preuzimanje. – Očekujemo da uprave grupacija budu selektivnije u svojim odlukama o investiranju nego tokom proteklih godina. U suprotnom, prekomerno agresivna ekspanzija, sa visokim koeficijentom zaduženosti, bila bi rizična za rejting tih kompanija – smatra Alihan Karadagoglu, kreditni analitičar u Erste grupi.

Dugoročno, analitičari Erste grupe očekuju više cene nafte i gasa usled odloženih investicija u energetski sektor (ranija faza – istraživanje i proizvodnja). „Očekujemo da strana ponuda dominira daljim trendom cena za primarne izvore energije, a stoga i cena električne energije. Infrastrukturna preduzeća koja imaju bolju strukturu troškova ili čiji troškovi ne zavise od kretanja cena primarnih izvora energije trebalo bi da budu u stanju da u budućnosti generišu više marže, kao što su Verbund i Fortum”, kaže Karadagoglu.

– Za investitore koji kupuju i drže akcije, infrastrukturna preduzeća su centralna investicija. Stoga fundamentalno preferiramo GDF Suez, Verbund, Fortum i ČEZ koji imaju solidne koeficijente zaduženosti i snažan finansijski profil. Mereno EBITDA maržama, ČEZ, Fortum i Verbund su veoma profitabilni. Tek kada se tržišta trajno umire, akcije komunalnih preduzeća slabije će rasti od akcija drugih cikličnih industrija – izjavila je Elena Statelov, kreditni analitičar u Erste grupi.

Komunalni sektor je investiciono intenzivna industrija i to će ostati zbog globalno rastuće tražnje za energijom. Prema izveštaju o energetici Evropske unije za 2007. godinu, tražnja za električnom energijom u EU se povećava po stopi od 1,5 odsto godišnje. Ukupna tražnja 27 zemalja Unije u 2007. godini je bila oko 3.000 TWX . Nemačka je prijavila najveću potrošnju sa 567 TWX, a prate je Francuska, Velika Britanija i Italija. Ukupna očekivana tražnja do 2020. godine verovatno će porasti za 27 odsto, pri čemu će najoštriji porast zabeležiti zemlje jugoistočne i istočne Evrope.

Prema tome, moraju da se prošire i obnove dugoročna proizvodnja i snabdevanje električnom energijom. U tom pogledu, Evropska komisija očekuje da će u predstojećih 25 godina biti potreban obim od 900 milijardi evra. Ta projekcija i srednjoročni investicioni planovi evropskih komunalnih grupacija takođe su jasni pokazatelji investicionog intenziteta tog sektora.

U.E.R.