Neophodno dežurstvo dve dečje klinike

Novi dom zdravlja u naselju Mirijevo otvoriće vrata pacijentima do kraja juna, dok se u avgustu očekuje početak izgradnje zdravstvene ustanove u zemunskom naselju Kamendin, najavila je za „Politiku” profesor dr Dragana Jovanović, sekretar za zdravstvo. Ona je objasnila da će nove ambulante dobiti žitelji Kaluđerice i stanovnici Labudovog brda, dok će u DZ „Obrenovac” biti obavljena dogradnja ustanove.

– U toku je kontinuirana edukacija pri Centru hitne pomoći i to za lekare opšte medicine i pedijatre koji zbrinjavaju hitne slučajeve u domovima zdravlja. Ako se pravi prekosavski urgentni centar u kliničko-bolničkim centrima „Bežanijska kosa” i „Zvezdara”, ne postoji opravdanje da takav centar ne postoji za decu. Nije normalno da se putuje 40 minuta da bi se dete zbrinulo. Trenutno naizmenično dežuraju Univerzitetska dečja klinika i Institut za majku i dete. Lekari koji tu rade žale se da imaju više od 300 pregleda dnevno, a da mnoge slučajeve mogu da zbrinu kolege u domovima zdravlja. Razumem da svako ko je zabrinut za dete odmah pribegava tome da ga vodi u dežurnu kliniku jer ima poverenja u te lekare, a boji se izgubljenog vremena. Mislim da će, ukoliko obe klinike dežuraju istovremeno, doći do rasterećenja medicinara jer će, recimo, imati po 150 pacijenata svaka od njih – smatra sekretarka za zdravstvo.

Ona ističe da bi češće trebalo da dežura i Institut za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica”, koji ima 530 kreveta, a ne da se pacijenti recimo iz KBC „Dr Dragiša Mišović” prevoze pola sata do Urgentnog centra. Problem je, prema njenom mišljenju, što su pod ingerencijom grada domovi zdravlja i kliničko-bolnički centri, a Institut „Banjica” i dečje klinike pod nadležnošću Ministarstva zdravlja.

– Mora da se unapredi ta saradnja. Zamerila sam to što je 27. aprila održan sastanak u vezi sa novim gripom, a da niko od predstavnika grada nije bio pozvan. Smatram da mi moramo zajedno da radimo za dobrobit građana i zato sam uputila dopis Institutu za javno zdravlje i Ministarstvu zdravlja da mislim da je tim gestom bez potrebe urađeno nešto što ne ide u prilog zdravlju Beograđana – kaže dr Jovanović.

Njoj je nelogično i što su sve ustanove sekundarnog nivoa svedene na primarni kao i to što nema opravdanja da je recimo Zavod za plućne bolesti pretvoren u preventivni centar, a da pri tom ima vrhunske stručnjake i najbolju laboratoriju za dijagnostiku tuberkuloze. I Zavod za gerontologiju i kućno lečenje, prema njenim rečima, mora da vrati u svoj rad palijativno zbrinjavanje teško obolelih starih ljudi, koje je, ne znam iz kojih razloga, nestalo.

– Na dugom štapu je završetak novog KCS-a. Rečeno je da to treba da bude urađeno do 2012. godine, ali su rokovi probijeni i za master plan i za početne projekte. Iluzorno je čekati četiri, pet godina i za to vreme ne preduzimati ništa u ustanovama koje pripadaju KCS-u. U većini instituta neophodna je zamena strujnih, vodovodnih i kanalizacionih instalacija koje su loše, a neophodne su za priključivanje aparata. Svaka soba treba da „izdrži” rad klima-uređaja – dodaje Jovanovićeva.

Budući da se pacijenti često žale da su imali bolju zdravstvenu zaštitu u pet zdravstvenih ustanova dok su na čelnim mestima bili direktori koji su smenjeni zbog navodnih malverzacija u poslovanju, nego što je to sada slučaj, dr Jovanović kaže da je upoznata sa time da se u nekim ustanovama teže ostvaruje zdravstvena usluga, ali i da je nekorektno prema građanima da se to radi namerno.

– Lično nemam ništa protiv tih ljudi. Meni mogu da naškode na drugi način, ali ne preko pacijenata namernim miniranjem rada i pravljenjem atmosfere da ništa nije bolje od bivšeg direktora. Raspisani su konkursi za nove direktore četiri kliničko-bolnička centra i dva doma zdravlja i do jula bi trebalo da budu izabrani. Stranke dobro treba da razmisle koje ljude predlažu na te funkcije – istakla je naša sagovornica.

Sekretarijat za zdravstvo uputio je i dopise neažurnim direktorima zdravstvenih ustanova, koji nisu krenuli u realizaciju namenskih sredstava koje je grad izdvojio novac jer se dešavalo ranijih godina da pare odvojene recimo za kupovinu aparata ne budu iskorišćene zbog inertnosti čelnih ljudi.

Najavljenom fiskalizacijom koja treba da stupi na snagu 1. juna u zdravstvenim ustanovama, dr Jovanović smatra da će najviše biti pogođene privatne ordinacije, ali da je sigurno i da će neke usluge za pacijente biti skuplje nego do sada. Ona ističe da ne razume najave ginekološko-akušerskih klinika da trudnice moraju da plaćaju „izabranog lekara”, da se žene dovode u paradoksalnu situaciju i da sumnja u dobre efekte ove mere.

Danijela Davidov-Kesar

-------------------------------------------------------------

Uređenje Urgentnog centra

Iz gradskog budžeta izdvojeno je 45.000.000 dinara za preuređenje odeljenja hirurgije i centralne jedinice intenzivne nege za lečenje neurohirurške i torakalno-abdominalne traume Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije. Dragana Jovanović kaže da je ovo izuzetno važan projekatza Beograd jer ovaj centar zbrinjava od 60 do 70 odsto svih hitnih medicinskih slučajeva, a da postojeće stanje trenutno nije zadovoljavajuće. Istovremeno, gradske vlasti su odvojile 35 miliona dinara za rekonstrukciju Instituta za plućne bolesti KCS-a, gde je dosad malo ulagano. Ovde će, prema rečima dr Jovanović, biti zamenjeni prozori. U ovoj kući je najugroženije bilo Prvo kliničko odeljenje, koje će dobiti novo ruho jer su za njegovo ulepšavanje pronađeni donatori.

– Zahvaljujući gradu, u institutu imamo najsavremeniji „laser centar”, a završena je adaptacija dnevne bolnice za onkološke bolesnike. U toku je uređenje mikrobiološke laboratorije – dodala je naša sagovornica.