Zelen ili ljubičast, Obama je moj izbor

Jedan od najupečatljivijih vokala koji se pojavio na svetskoj muzičkoj sceni u protekloj deceniji svakako je onaj američke pevačice Mejsi Grej. Neko će reći da je njen glas kao da ste Beti Bup dali helijum, ali niko ne spori da prepoznatljiv vokal definiše umetnika. Kada uz sjajan glas i neobičan imidž još napravite pesme poput „I Try”, „Sexual Revolution”, „Why Didn’t You Call Me” ili „Finally Made Me Happy”, status zvezde je zagarantovan.

Srpska publika će u nedelju, 24. maja, prvi put moći uživo da vidi i čuje popularnu neosoul pevačicu u Beogradskoj areni. U ekskluzivnom telefonskom intervjuu za „Politiku” Mejsi Grej otkriva da je veoma uzbuđena pred nastup u Beogradu.

– Volim da idem u zemlje u kojima nikada pre nisam bila. To je uvek vrlo interesantno iskustvo. Nadam se da ću prirediti dobru žurku. Volela bih da se svi sjajno zabavljaju, da igraju, pevaju, da se dobro provedu na mom koncertu.

Kada ste bili mali, niste imali ambiciju da se bavite muzikom. Čitala sam da Vam se nije sviđao vaš glas?

Da, to je tačno. Čak nisam htela ni da idem u muzičku školu. Opredelila sam se za filmski koledž, jer sam želela da postanem pisac. Ali, dok sam bila na koledžu, stalno sam se družila sa muzičarima. Uz njih sam naučila da sviram gitaru, klavir…

Kada ste se konačno okrenuli muzici nije sve išlo baš „kao po loju”. U početku su Vam svuda bila zatvorena vrata, a „Atlantik rekords” čak je raskinuo ugovor sa Vama. Da li ste zato bili iznenađeni neverovatnim uspehom koji ste doživeli sa debi albumom „On How Life Is”?

Nisam očekivala toliki uspeh. Jedno je sanjati, a drugo očekivati. Sanjala sam i nadala se uspehu, ali nikako nisam mogla da predvidim šta će se desiti. Samo sam znala da moram da radim najbolje što mogu.

Posle medijske pompe koju je stvorio debi album, da li ste bili razočarani ili zabrinuti kada Vaš drugi album „Id” nije doživeo toliki komercijalni uspeh i kada je izostala medijska pažnja?

Ne. Ako ste umetnik, morate da budete svesni da ćete u karijeri imati uspone i padove, morate da znate da će nešto proći bolje, nešto lošije… Poenta je da uvek iskoristite sve date mogućnosti, prednosti i uradite najbolje što znate. Nekada će to ljudi bolje razumeti, nekada ne, ali i to je život. Takve stvari se dešavaju u ovom poslu. Zaista, nikada nisam brinula o tome, više su mediji od toga pravili „veliku stvar”.

Film je, takođe, značajan deo Vaše karijere. Igrali ste u desetak ostvarenja. U čemu je magija filma?

Uživam u čitavom tom procesu. Volim da glumim, sviđa mi se ideja da, bar nakratko, postanem neko drugi, volim proces pripremanja, učenja za ulogu… Znate, dok sam bila student kao „moljac” sam učila, opsesivno sam izučavala sve što je u vezi sa glumom. Zaista, da bi neko bio glumac, mora mnogo da radi. Neophodno je učiti, istraživati, i znati kako da kreiraš lik koji treba da tumačiš.

Proteklih godina bili ste veoma aktivni i u podizanju svesti ljudi širom sveta o sidi, a osnovali ste i organizaciju „Society of Peace”, čija je misija da promoviše mir u ratom pogođenim zemljama. Koliko ljudi širom sveta obraćaju pažnju na stavove poznatih ličnosti i da li je za nekog muzičara ili glumca poželjno da bude politički i društveno aktivan?

Mislim da je ljudski imati stav i mišljenje. Smatram, takođe, da je važno iskazati ono što osećaš. U ljudskoj prirodi je da čuje šta neko drugi ima da kaže. Naročito ako je u pitanju slavna ličnosti, koja je stalno u medijima. Ljudi slušaju ono što poznate ličnosti govore, možda ne toliko koliko ozbiljno slušaju svoje političke lidere, jer njihove reči, ipak, imaju veću težinu. Međutim, ako imaš priliku, moraš iskazivati svoje stavove o politici, društvenim pitanjima…

Među prvima ste podržali predsedničku kandidaturu Baraka Obame. Obama je prvi afroamerički predsednik SAD. Da li je to ostvarenje sna za Vas?

Jeste. Mada ja potičem iz generacije koja nije poštovala granice. Moja majka je radila šta god je htela i nije bilo bitno da li je crnkinja ili žena. Zato ni ja nikada nisam bila opterećena svojom bojom kože ili polom. Radila sam šta sam htela, kao da sam belkinja ili muškarac. Na taj način posmatram i sve druge ljude. Zato nisam pridavala preveliki značaj tome da je Obama crnac. Sećam se da sam ga gledala na televiziji i da sam bila impresionirana. Njegove reči su tačno odslikavale sve ono što je Americi bilo potrebno u tom trenutku, baš je trebalo te reči da čujemo. Znate, mi u Americi izuzetno dugo nismo bili inspirisani i zato sam navijala za njega kao čoveka. I da je zelen ili ljubičast, ja bih opet glasala za njega. Sjajno je što je baš on ispisao istoriju i promenio perspektivu o crncima u Americi.

Imate troje dece. Da li biste ih ohrabrili u želji da se jednog dana bave muzikom?

Oni već uče da sviraju klavir, a moj najstariji sin svira gitaru. Smatram da je muzika važan deo života. U mojoj kući volimo zajedno da sednemo za klavir i sviramo sebi za dušu. Meni je samo važno da svojoj deci dam neki orijentir u životu, a čime će odabrati da se bave, njihova je odluka u koju se neću mešati.

Kada Vaši obožavaoci mogu da očekuju novi studijski album? Najavljivan je za ovu godinu.

Reći ću samo da je to apsolutno moj najbolji album. Još ne znam kako će se zvati, a biće objavljen do kraja godine. Na albumu se pojavljuju Ti Aj, Bobi Braun, a producent je Rodni Džerkins. Samo znam da će predstavljati veliku evoluciju.