Sve o zdravlju Srbije na jednom mestu

Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, naša nacionalna kuća u koju se slivaju sve aktuelne i najvažnije informacije u vezi sa zdravljem, danas obeležava 90 godina postojanja. U „Batutu”, kako kratko i prepoznatljivo, po osnivaču i prvom dekanu Medicinskog fakulteta u Beogradu i velikom zagovorniku preventivne medicine, lekari i obični građani zovu ovu instituciju, u svakom trenutku može da se dobije najnovija vest o nekom zdravstvenom problemu. Na primer, da li u ovom času u Srbiji ima epidemije žutice ili obolelih od salmonele, ima li kod nas sumnjivih ili registrovanih obolelih od virusa gripa tipa A, meksičkog gripa. To je mesto na kojem zaseda radna grupa za praćenje aktivnosti pre i u toku pandemije, ali i gde po informacije dolaze i članovi skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu da se uvere u ispravnost statistike po kojoj u Srbiji od raka umire svaki peti građanin. Međutim, to je i ustanova u čijoj laboratoriji običan građanin može da zatraži supervizorsku kontrolu nekog brisa ili testa, na primer, na bakteriju hlamidiju.

Direktorka Instituta „Batut” doktor medicinskih nauka Tanja Knežević za „Politiku” objašnjava da je glavni zadatak ove institucije da daje savete i smernice o zdravlju Vladi Srbije i Ministarstvu zdravlja, kao i da pruža podršku mreži od 23 instituta i zavoda za javno zdravlje.

– Radimo nezavisna istraživanja iz oblasti javnog zdravlja, koja se odnose na rešavanje problema. Ovo je institucija u koju stižu svi podaci zdravstvene statistike i bioinformatike, što nam omogućava da dajemo savete i stručnu pomoć onima koji donose stručne odluke: na osnovu te statistike, nadležni mogu da kreiraju zdravstvenu politiku, recimo, da planiraju kadrove ili popunu bolničkih kapaciteta, da prate stope obolevanja i smrtnosti od zaraznih, ali i hroničnih bolesti – kaže dr Knežević.

Da nema statistike „Batuta”, nikada ne bismo znali da u Srbiji najviše ljudi boluje od kardiovaskularnih bolesti, a da 19,9 odsto obolelih ima tumor. Direktorka „Batuta” podseća da su statistički godišnjak i podaci iz istraživanja obavljeni na nacionalnom nivou, odnosno na reprezentativnom uzorku, što je polazna osnova za donošenje nacionalnih programa i prioriteta za određene bolesti. To su zvanični podaci Srbije koji se šalju Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i različitim organizacijama Evropske unije. Ovde se nalaze i nacionalni registri za rak, akutni koronarni sindrom i šećernu bolest.

– Običan čovek ovde može da kontroliše namirnice, vodu za piće, predmete za opštu upotrebu, naročito su interesantne dečje igračke s obzirom na to da se na njima ponekad nalaze i nedozvoljene supstance. U mikrobiološkoj referentnoj laboratoriji, pored standardnih briseva, građanima se bez naplaćivanja rade i neke specifične analize. Često naše laboratorije rade superanalize ukoliko se sumnja u ispravnost rezultata nekih laboratorija, kada nam Ministarstvo zdravlja to naloži. S ponosom mogu da kažem da rezultati analiza naših stručnjaka nikada nisu vraćeni ili opovrgnuti, iako su ponavljane analize u nekim poznatim laboratorijama u svetu – navodi dr Tanja Knežević.