Egejska potera za poreskim prevarantima

Sedam solunskih firmi platilo je poreskim vlastima Grčke prošle sedmice basnoslovnu zbirnu kaznu od 15 miliona evra zbog zloupotrebe ofšor kompanija na Kipru. „Poslujući preko fiktivnih ćerki kompanija na Kipru, biznismeni su izbegli da plate porez u domovini i nezakonito ostvarili basnoslovni profit. Usred globalne krize i potrage za poreskim rajevima, Grčka je odlučna da se izbori sa ovom vrstom prevare”, preneo je izjavu neimenovanog predstavnika grčkog ministarstva ekonomije dnevnik „Agelioforos” iz Soluna.

Zvanična Atina već godinama zna da imućniji Grci masovno izbegavaju da plate poreze. Prošlog leta grčko ministarstvo ekonomije objavilo je da poreske utaje i neplaćanja socijalnih doprinosa lišavaju državu prihoda od oko 21 milijarde evra, odnosno oko 10 odsto bruto društvenog proizvoda egejske zemlje. „Uprkos činjenici da Grčka ima usaglašene poreske zakone sa Evropskom unijom, ona prosečno ubira upola manje poreze od ostatka briselske familije”, otkrio je tadašnji ministar finansija Jorgos Alogoskufis.

Atina je u međuvremenu znatno pooštrila poreske zakone, ali su bogati Grci u međuvremenu masovno preselili biznise na ofšor adrese.

„Sa 10.000 ofšor računa na egzotičnim mestima Grci obrću poslove vredne oko pola milijarde evra”, izjavio je prošle sedmice Džon Kristensen, šef međunarodnog departmana organizacije „Međunarodna poreska pravda”, u intervjuu dnevniku „Ta Nea”. Grčke poreske vlasti nezvanično procenjuju da „poreski slalomi” na ofšor adresama državni budžet lišavaju oko šest milijardi evra godišnje. Borićemo se svim sredstvima protiv utajivača poreza, najavio je ovih dana grčki ministar ekonomije i finansija Janis Papatanasiju.

Atinski poziv u lov na poreske megaprevarante kod kuće, ali i širom briselske familije i njihovih prekomorskih teritorija, nije nov. Egejska potera za međunarodnim utajivačima poreza datira iz 2003. godine – za vreme šestomesečnog mandata Grčke na čelu EU. Predlog o ubiranju poreza od državljana EU po mestu njihovog boravka, a ne adrese na kojoj drže otvorene račune, deonice i druge kompleksne finansijske instrumente, bio je predmet mukotrpne debate unutar „briselske familije”, koji je okončan tek 2005. godine. Od tada pa do izbijanja globalne finansijske krize 2007. godine EU nije preduzela mnogo u lovu na poreske rajeve.

Poreski skandal nemačkih tajnih računa u Lihtenštajnu 2008. godine, američko-švajcarski spor oko nekoliko desetina hiljada tajnih – neoporezovanih računa državljana SAD u srcu Evrope krajem prošle godine otvorili su novo poglavlje u obračunu sa bogatim svetom koji bira visinu državnih nameta koje plaća.

Milionska globa solunskih utajivača poreza dala je prošle sedmice novi obrt zapadnjačkom lovu na poreske rajeve.

Naime, besomučna prozivka majušnih arhipelaga u nedođijama i pritisak na „poreske tvrđave” razvijenog sveta – od Hongkonga do Monaka i Paname – otkriva samo jednu stranu dugogodišnje prakse uspešnih međunarodnih utaja poreza pojedinaca, ali i moćnih transnacionalnih kompanija.

Tonga u Pacifiku, Aruba u Karipskom moru, Gibraltar... svojevremeno Bejrut ili Tanger, nisu sasvim sami izabrali da postanu poresko utočište bogatih državljana upravo onih zemalja koje danas predvode bitku za ukidanje bankarske tajne na tuđim adresama.

Načeta tema poreskih rajeva glavna je tačka junskog samita Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj ( OECD) u Berlinu.

Koje sve države, bez mnogo pitanja, neguju krajnje opuštenu poresku politiku prema strancima? Započeta prozivka „poreskih rajeva” neće se, izgleda, uskoro završiti. Ministar finansija Luksemburga Žan-Klod Junker kritikovao je nedavno „nedovršenu listu” poreskih rajeva koju je objavila EU (na koju su, mimo ranijeg dogovora, stavljeni Luksemburg, Austrija i Švajcarska). „Zašto na listu poreskih rajeva nisu stavljene i pojedine države unutar SAD, čije poresko zakonodavstvo neodoljivo liči na regulativu pravih poreskih rajeva sa kojima G-20 ima nameru da se obračuna?” – upitao je Junker.

Još delikatnije pitanje pred berlinsku konferenciju OECD-a u junu jeste dilema ko su sve korisnici tajanstvenih ofšor računa diljem sveta?

Tanja Vujić