Rame u povezu

Bol u ramenu se nalazi na drugom mestu lestvice bola, odmah posle onog u leđima. Kao najpokretljiviji i veoma isturen zglob, rame je često izloženo povredama. U nekim slučajevima do sindroma bolnog ramena dovodi mehaničko habanje usled „preterane upotrebe” ili pak direktne povrede koje nastaju pri padu u kući, na ulici, pri sportskim aktivnostima, u saobraćajnim udesima i slično – objašnjava primarijus dr Vladimir Vukov,

doktor medicinskih nauka i naučni saradnik Medicinskog fakulteta u Beogradu, jedan od naših retkih hirurga čija su specijalnost upravo povrede i oboljenja ramena. Iako su uslovi rada i hospitalizacije u B zgradi Instituta za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Kliničkog centra Srbije, gde je on načelnik Odeljenja za hirurgiju ramena, daleko od evropskih standarda, rezultati lečenja oboljenja i povreda ovog regiona povremeno ih nadmašuju.

To se naročito odnosi na ugradnju veštačkog ramena, odnosno proteze (o čemu se kod nas veoma malo zna), ali i na neke druge operativne i neoperativne metode koje doprinose otklanjanju tegoba i što boljem oporavku ovog zgloba. Sa dr Vukovim smo razgovarali o mnoštvu uzroka koji mogu da dovedu do bolova u ramenu i načinima da se oni prevaziđu.

Uobičajena greška

U početku bol se javlja povremeno, na određeni pokret, da bi postepeno bivao sve češći i jači u toku noći, a pokreti postajali sve ograničeniji. Uzrok ovakvih tegoba često je bavljenje nekim zanimanjima koja zahtevaju stalne ponovljene pokrete rukama, kao i sportovi u kojima su ruke naročito angažovane. Preterano opterećenje određenih tetiva, ligamenata ili mišića kojima rame obiluje, mogu u njemu da izazovu zapaljenje. Ipak, verujući da će sve samo od sebe proći, kod početnih tegoba ljudi retko odlaze lekaru, što je, naglašava dr Vukov, velika greška.

– Dijagnostika sindroma bolnog ramena nije jednostavna baš zbog komplikovane anatomije i struktura koje mogu da budu zahvaćene zapaljenjem. Promene koje su u početku locirane u jednoj tački, vremenom se proširuju na okolinu, tegobe se pojačavaju i lečenje postaje sve komplikovanije. Stoga je neophodno pravovremeno se javiti ortopedu koji će da odredi terapiju – upozorava naš sagovornik.

Nesteroidni antireumatici u formi dražeja i gelova, koji se najčešće propisuju, nažalost, samo ublažavaju tegobe. Fizikalna terapija deluje blagotvorno, ali je obično dugotrajna i ne garantuje potpuno izlečenje. Lokalne injekcije određenih preparata kortikosteroida za sada predstavljaju najdelotvornije sredstvo, ali njihova primena zahteva iskustvo i opreznost. Kada opisani načini lečenja ne daju rezultate, neophodna je operacija.

Proteza traje doživotno

Kod ljudi srednjeg i starijeg doba, direktne povrede ramena najčešće nastaju pri padu, i to prelomi na gornjem kraju nadlaktne kosti, takozvanom humerusu, koji svojim gornjim krajem sa lopaticom gradi rameni zglob. Ovakvu povredu uvek prate bol i otok, a povređeni ne može da kontroliše pokrete u ramenu. Tada je najbolje odmah staviti ruku u trouglu maramu obavijenu oko vrata, s tim da podlaktica bude savijena u laktu pod uglom od 90 stepeni, uzeti neki analgetik i što pre se javiti dežurnoj traumatološkoj ustanovi.

(/slika2)Jednostavniji prelomi, objašnjava naš sagovornik, leče se adekvatnom imobilizacijom, dok oni komplikovaniji zahtevaju operaciju i fiksaciju specifičnim materijalima.

– Ovi drugi prelomi ramena sa više fragmenata i velikim pomeranjima, rešavaju se ugradnjom parcijalne proteze koja traje doživotno. U svetskim ortopedskim krugovima ugradnja proteze kod preloma na ramenu se smatra izuzetno delikatnom, zahtevnom i rizičnom operacijom, jer su rezultati često loši i nepredvidivi. Međutim, dvadesetogodišnje iskustvo u našem Institutu, ovaj zahvat čini u velikom procentu veoma uspešnim.

Kod mlađih osoba češće dolazi do iščašenja ramenog zgloba, što, s obzirom na vrlo osetljive nerve i krvne sudove u pazušnoj jami, zahteva intervenciju ortopeda u bolničkim uslovima, a nikako nestručne tretmane raznih kostolomaca jer može da dođe do povrede sa paralizom mišića ramena i nemogućnošću pokreta – kaže dr Vukov, dodajući da čak mnogi sportisti posle operacije nesmetano nastavljaju da se bave svojim sportovima.

Kod iščašenja malog zgloba na vrhu ramena koji čini vezu ključne kosti sa lopaticom, rame je deformisano, bolno i deluje kao da je spalo.

Prelom ključne kosti  najčešće nastaje na njenoj slaboj tački – krivini u srednjem delu. Osim kad je komplikovana, ova se povreda obično ne operiše, što ne važi za mnogo ređe prelome lopatice, pogotovu kad je zahvaćena zglobna površina koja mora da se hirurški rekonstruiše.
Prilikom pada na rame može da dođe do povrede tetiva mišića koji učestvuju u podizanju ruke – do rascepa rotatorne manžetne ramena. Iako se ovde radi o oštećenju mekih tkiva, a ne kosti, ova povreda spada u jednu od najtežih, s izuzetno delikatnom dijagnostikom i obaveznom operacijom. Stručno iskustvo i inovativni pristup, veli dr Vukov, u najvećem broju slučajeva povrate pune pokrete ramena.