Ćutanje o ćutanju Pija Dvanaestog

Iako neki smatraju da je dolazak pape u Jad vašem snažna poruka onima koji negiraju holokaust, većina je razočarana. Preživeli nacističkih pogroma su, i pre nego što je papa stigao iz Jordana, tražili da Jerusalimom odjekuju sirene u znak protesta. Rabin Zapadnog zida (Zida plača) Šmuel Rabinovič čak je govorio da papa na tom najsvetijem mestu judaizma ne bi trebalo da se pojavi noseći krst. „Poruka koju donosi kao vrhovni verski lider, onaj koji je po katoličkom učenju nepogrešiv, nije poruka sažaljenja, razumevanja i tolerancije”, oštro konstatuje član izraelskog Kneseta, parlamenta, Nitzan Horovic, „već je poruka rigidnosti, religioznog ekstremizma i nepristupačnosti”.

Mnogo toga podseća na papin govor u nemačkom gradu Regenzburgu 2006. kada je, citirajući pogrdne reči vizantijskog imperatora iz 14. veka o proroku Muhamedu, izazvao bes i proteste islamskog sveta.

Nesumnjivo da će sada porasti broj Jevreja uverenih da papa ohrabruje one koji negiraju holokaust i pokazuje antisemitizam. Podseća se da predstavnik Vatikana nije napustio salu tokom nedavnog antiizraelskog govora iranskog predsednika na konferenciji UN.

Tako je, po izraelskim ocenama, Benedikt Šesnaesti propustio istorijsku priliku pa je komplikovane katoličko-jevrejske odnose vratio unazad, poništavajući deo legata koji je tri decenije minuciozno gradio papa Jovan Pavle Drugi.

Dug put pređen je od 1904, kada je osnivač cionizma Teodor Hercl uzalud pokušavao da papu Pija Desetog ubedi da podrži cionizam i prizna jevrejski narod, do 1993, kada je Sveta stolica uspostavila diplomatske odnose sa Izraelom.

Nema sumnje da je u katoličko-jevrejskim odnosima za poslednjih 105 godina učinjen veći napredak nego u prethodna dva milenijuma, ali otkako je Benedikt Šesnaesti aprila 2005. seo na presto svetog Petra odnosi se pogoršavaju.

Zamera mu se što ohrabruje upotrebu molitve za Veliki petak o „konverziji Jevreja” koju koriste ultratradicionalisti.

Jevreji su posebno zabrinuti što se završava proces kanonizacije pape Pija Dvanaestog, rimokatoličkog poglavara u vreme Drugog svetskog rata, za koga Jevreji i drugi smatraju da je propustio da spreči pogrome.

Dodatnu buru Benedikt Šesnaesti je izazvao odlukom da poništi odluku iz 1988. o ekskomunikaciji četiri biskupa, pripadnika reakcionarnog Društva svetog (antisemitskog pape) Pija X, koji se protive pomirenju sa Jevrejima. Jedan od njih, Ričard Vilijamson, otvoreno negira holokaust. Tek posle bujice protesta i poziva izraelskih političara na prekid odnosa sa Vatikanom, papa se ovog marta javno ogradio od radikalnih biskupa.

Činjenica je da su, za razliku od prethodnog papata, varničenja česta. Vatikan je uložio oštar demarš kada je izraelski TV kanal 10 u februaru emitovao šou koji sarkastično osporava hrišćanske tradicije: da je Marija bila devica i da je Hrist hodao po moru.

Izrael je prethodno oštro protestovao kada je, posle brutalnih izraelskih akcija, vatikanski kardinal Renato Martino pojas Gaze uporedio sa „velikim koncentracionim logorom”.