Leh Valensa „tezgari" kod idejnih protivnika

Od našeg dopisnika
Prag, 14. maja – Legendarni osnivač Solidarnosti, prvi postkomunistički predsednik Poljske Leh Valensa poslednjih godina nalazio se, po pravilu, na strani liberalnih i proevropskih snaga u Poljskoj. Postao je čak i jedna od uzdanica liberalne vlade Donalda Tuska. Ovih dana je, međutim, na sveopšte iznenađenje, stupio u službu evroskeptičke stranke Libertas irskog milionera Deklana Ganlija.

Prvog dana ovog meseca Valensa, koji je oduvek važio za tvrdo uverenog Evropljanina, istupio je na osnivačkom kongresu u Rimu ove stranke koja se priprema za izbore za Evropski parlament, a kao glavnu tačku programa ima – ne dozvoliti prolaz Lisabonskom sporazumu. Mislilo se da je to bio trenutni previd, jednokratni „ispad” koji se Valensi neće ponoviti. Juče je, međutim, postalo jasno da taj angažman ima dugoročni karakter – Valensa će istupiti i na predizbornim konvencijama u Madridu, Parizu, Dablinu i samoj Varšavi. Pristao je bez obzira na to što su ga u Rimu na nož dočekali poljski članovi Libertasa, nacionalni, desni ekstremisti s kojima je u Poljskoj bio dosad na ratnoj nozi, a koji, inače, uporno tvrde da je on, u stvari, bio izdajica i saradnik tajne komunističke policije.

Po vladu Tuska, koja je Valensu uzdigla kao antipod sadašnjem konzervativno-evroskeptičkom predsedniku Lehu Kačinjskom, ovaj Valensin angažman je nimalo lak problem. Pokušava da se objasni da to Valensa, koji uzgred rečeno celog života ima finansijske probleme, radi samo za pare. A nisu u pitanju ni male sume. Prema poljskoj štampi, za nastup u Rimu dobio je 50.000 evra, a za ostala četiri još ukupno 100.000. Time je 65-godišnji Valensa obezbedio sebi komfornu i bezbrižnu starost.

„Shvatam da su mu potrebne pare i da hoće da ih zaradi”, izjavio je ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski. Tvrdi da predsednička penzija od oko 4.000 hiljade zlota (oko 900 evra) nije dovoljna. „Posledica toga jeste da on moljaka za finansijsku podršku bilo od ukrajinskih bilo irskih milionera”.

Valensa je krajem devedesetih, pošto je otišao u penziju ubrzo posle izbora 1996. na kojima je izgubio od Aleksandera Kvasnjevskog, bio nezadovoljan penzijom koju je dobio, pa se demonstrativno vratio na rad u brodogradilište u Gdanjsku. Vlada je potom brže-bolje regulisala materijalni položaj bivših predsednika, ali se ta penzija pokazuje kao nedovoljna (Valensa živi dosta aktivno i, izgleda, još pomaže i neko od osmoro dece, koliko ih ima).

Sam Valensa odbacuje da time što učestvuje kao gost na skupovima Libertasa podržava antievropski program. „Srešću se i s đavolom da bih mu rekao da ima Boga, da volim Boga i da Bogu, i pored svih svojih grehova, pripadam”, objašnjava ovaj gorljivi katolik.

Milan Lazarević