Braća izdala Meksikance

Od našeg dopisnika
Vašington 15. maja – U jednoj od svojih mutacija virus novog gripa poremetio je ustaljene međunacionalne odnose u obe Amerike. Meksiko su u potpuni karantin ubacila braća na jugu kontinenta. A „Veliki brat” na severu ponašao se tolerantno i sa razumevanjem. Uobičajeni saveznici opasali su Meksiko izolacionim omotačem, dok je Vašington sledio uputstva Svetske zdravstvene organizacije: nije moguće zatvoriti granice, to neće zaustaviti epidemiju.

Na ovu činjenicu ukazuje meksički novinar Leon Krauze koji konstatuje da je domaća mitologija o nelojalnom severnom susedu pala u vodu. Iako je rizik od zaraze veliki, Vašington je, kako je to najavio Barak Obama prilikom posete Meksiku (nekoliko dana pre nego što je vest o epidemiji obelodanjena), ostao dosledan novom trendu solidarnosti i dobrosusedskih odnosa. Istina, bilo je i gafova: tako je potpredsednik Džo Bajden savetovao svojoj porodici da se ne vozi javnim saobraćajem, ali je odmah pod pritiskom morao da se izvini. A gradonačelnik Njujorka Blumberg otpustio je svoju blisku saradnicu zbog ocene da je „Meksiko zemlja oružja, droge, otmica i fatalnih epidemija”.

Na sasvim drugi način ponašala su se „naša braća sa juga”, ocenjuje Krauze. Peru, Ekvador, Argentina i Kuba obustavile su letove sa Meksikom čim je epidemija izbila. Možda bismo, rekli su neki u Meksiku, i mi to isto učinili da je zaraza potekla iz neke od tih zemalja.

Mogla bi, kako zajedljivo konstatuju meksički komentatori, i da se razume Argentina i njena predsednica Kristina Kiršner, koja je i ovako bez svinjskog gripa suočena sa velikim problemima. Najmanje joj je sada, kada zemljom gaučosa vlada groznica denge od koje je obolelo 20.000 ljudi, potrebna još jedna sanitarna opasnost. Naprotiv, upravo joj je bilo potrebno nešto što će odvratiti pažnju sa domaćih problema. A gde ćeš bolju priliku od epidemije u Meksiku. Za to vreme Fidel Kastro lansirao je teoriju zavere sličnu onim   skrčkanim u nekadašnjim hladnoratovskim kuhinjama. Meksiko je, po ovoj verziji, skrivao epidemiju kako se ne bi otkazala Obamina poseta. Kastro tvrdi da je Meksiko zbog gosta iz Vašingtona na žrtveni oltar stavio živote mnogih ljudi.

Tek ostaje da se ispiše istorija o ovoj epidemiji. Ali i pre nego što se to desi, Latinoamerikanci su se, u jednom, zauvek obrukali. Reč je o odbijanju „Nacionala” iz Urugvaja i „Sao Paula” iz Brazila da dođu u Meksiko i odigraju fudbalsku utakmicu u Kupu Libertador. Nek se zatvore granice, nek se dodatno udari po zemlji koja je smlaćena narkotrafikantskim obračunima i ekonomskom krizom. Ali udariti po fudbalu, to je u Latinskoj Americi neoprostivo. 

Za razliku od Južne, Severna Amerika ne haje za fudbal, a od gripa iz Meksika već je obolelo više hiljada Amerikanaca. Nisu, ipak, susedski odnosi sa Obaminom posetom postali ružičasti. Desničari su, uprkos naučnim saznanjima, tražili neprobojne barikade na granici dugoj 3.000 kilometara. Obama im je odgovorio da bi to bilo kao kad bi zatvarali vrata štale iz koje su konji već izašli na pašnjak. Nije, međutim, rekao da još nije dokazano gde je začeta epidemija novog gripa. Neki ukazuju da je virus krenuo iz Kalifornije.

Ali demonizacija Meksikanaca stalna je tema američke desnice. Ilegalni tuđinci, kako ih zove opsednuti Lu Dobs u svojim svakodnevnim emisijama na Si-En-Enu, krivi su za teror, drogu, grip i oduzimanje posla građanima Amerike. Kako bi izgledao dan bez Meksikanaca, prikazano je na filmu koji Lu Dobs očigledno nije video. Bašte bi bile neokopane, jagode neobrane, ulice prljave, kuće neizgrađene, smeće nepočišćeno… Zaraze bi harale.