Bliski istok – tempirana bomba

Strah od novog nuklearnog doba i potencijalnog sukoba nuklearnim naoružanjem, sudeći prema ocenama odlazećeg šefa Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) sve više biva aktuelan. Prema proceni Mohameda el Baradeja, direktora IAEA, broj država sposobnih da naprave nuklearno oružje mogao bi da se udvostruči u narednih nekoliko godina ukoliko velike sile i same ne preduzmu radikalne korake ka razoružanju.

U razgovoru za britanski „Gardijan”, Baradej naglašava da pretnja od širenja nuklearnog naoružanja posebno raste na Bliskom istoku, regionu koji ovaj ugledni međunarodni stručnjak i dobitnik Nobelove nagrade za mir opisuje kao „tempirnu bombu”. Prema njegovim rečima, sistem međunarodne kontrole širenja nuklearnog naoružanja je pred potpunim kolapsom, a glavni razlog je to što logika prema kojoj takvo oružje donosi moć i najbolje osiguranje od napada i dalje opstaje i sve više važi i među zemljama koje ga nemaju, posebno u konfliktnim područjima.

„Svaki režim treba da ima osećaj za fer-plej i ravnopravnost a to ovde ne postoji”, rekao je ekspert egipatskog porekla, koji posle 11 godina službovanja u sedištu IAEA u Beču odlazi u penziju.

Baradej predviđa da će se naredni talas širenja atomskog oružja odnositi na „države koje virtuelno imaju nuklearno oružje,” odnosno na one koje mogu da proizvedu plutonijum ili visokoobogaćeni uranijum i imaju znanje da naprave bojeve glave, ali nisu sastavile oružje. One bi se otuda tehnički držale Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja ali bi mogle da ga naprave za nekoliko meseci.

„To je nešto zbog čega trenutno postoji zabrinutost i kada je reč o Iranu, ali ova pojava ide mnogo dalje od Irana. Uskoro ćemo imati devet država koje imaju nuklearno oružje i verovatno još od 10 do 20 država koje virtuelno imaju oružje,” ocenio je Baradej.

U zemlje koje zvanično imaju nuklearno naoružanje i potpisnice su Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja spadaju SAD, Rusija, Velika Britanija, Kina i Francuska. Međutim, Indija, Pakistan i Izrael nisu potpisnice ovog sporazuma a poseduju takođe nuklearne glave, a pretpostavke su da u tu grupu zemalja spada, ili će uskoro biti svrstana, i Severna Koreja.

Baradej ističe Bliski istok kao najopasnije područje, ne samo što bi materijal ili čak i nuklearno oružje uskoro mogli da dođu do ruku ekstremista, već i zbog toga što bi u ovom regionu moglo da dođe do znatnog povećanja broja zemalja sa atomskim oružjem. Iako se u javnosti samo Iran pominje kao zemlja koja je zainteresovana da ima nuklearno naoružanje, na Bliskom istoku nuklearne ambicija manje-više imaju i Sirija, Saudijska Arabija pa i Ujedinjeni Arapski Emirati koji bi za ove investicije bile spremne da izdvoje vrtoglavo veliki budžet.

Međutim, Mohamed el Baradej je naveo da je opasnost da teroristi kupe nuklearno oružje najveća pretnja sa kojom je suočen svet, podsetivši na jačanje talibana u Pakistanu.

„Brine nas rat u zemlji koja ima nuklearno oružje (Pakistanu). Brine nas što i dalje godišnje dobijamo 200 prijava slučajeva nelegalne trgovine nuklearnim materijalima”, rekao je Baradej i dodao da je jedini način da svet ne propadne u nuklearni ambis da priznate nuklearne sile ispune svoje obaveze iz Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja i razoružaju se što je brže moguće, dajući time primer drugim zemljama.

Prema njegovim rečima, to treba učiniti pre revizije Sporazuma u aprilu 2010. u Njujorku, budući da od ukupno 27.000 bojevih glava 95 odsto njih imaju Rusija i SAD.

„Taj arsenal se lako može smanjiti na po 1.000 ili čak 500 bojevih glava”, rekao je on, dodajući da bi ovakva akcija velikim nuklearnim silama dala moralni autoritet da zemljama sa takozvanim virtuelnim oružjem, ili onima koje to žele da postanu, pokažu da su učinile ono što je do njih i da imaju prava da traže i od drugih da ispune svoje obaveze.

N. Radičević