Digitalna Vavilonska kula

Internet je pokorio svet bez ijedne odapete strele ili ispaljenog metka, što se nijednom velikom osvajaču u istoriji nije posrećilo – ni Aleksandru Makedonskom, ni Džingisu kanu, ni Napoleonu Bonaparti, ni Adolfu Hitleru.

Računarska „mreža nad mrežama” je, četiri decenije docnije, premrežila celu planetu kao pauci nebesa u stihovima Petra Petrovića Njegoša, uplevši svojim nitima – prema podacima s kraja 2008. godine – sto pedeset miliona računara i milijardu i petsto sedamdeset četiri miliona ljudi. (U Srbiji više od milion i šeststo hiljada korisnika.) Ceo svet postao je Internet, ko nije umrežen kao da ne postoji. Orijaška hobotnica ispružila je pipke do najnepristupačnijih zabiti, čak i tamo gde putevi nisu prokopani, narastajući i u zbiru korisnika i u broju usluga u zamršeni koloplet kojem zloslutnici već proriču „sudnji dan”. Zagušiće se, otprilike, 2012. godine kada bi trebalo da se obistine još neka mračna predskazanja.

Najpouzdanijom godinom rođenja smatra se 1969. jer je tada Ministarstvo odbrane SAD uspostavilo komandnu mrežu za slučaj nuklearnog napada (Arpanet), iako je zamisao predočena u naučnom spisu sedam godina ranije. U međuvremenu je udaren temelj svemirskoj „digitalnoj autostradi” koja će isprva bežičnom vezom spajati Zemlju s najbližim planetama, a kasnije će se protegnuti izvan Sunčeve porodice. U uspostavljanje „galaktičkog Interneta” uključeni su pojedini stručnjaci koji su pre 40 leta ispleli Arpanet, a najpoznatiji je, svakako, Vinton Serf. Kome će Zemljani odaslati prve poruke?

Prvi i „drugi život”

A na plavo-zelenoj planeti korisnici se svakodnevno rvu s viškom podataka i manjkom skladišta, suočavajući se s „digitalnim cunamijem” koji će imati razmere veštački izazvanog biblijskog potopa. Pre tri godine fotografije, video-zapisi, elektronska prepiska, kratke poruke, telefonski pozivi, internetske stranice i ostala digitalna razmena tri miliona puta premašivala je sve činjenice ikada odštampane u svakojakim spisima. Samo neobuzdano razgranavanje Jutjuba u 2006. nadmašilo je svekoliku prepisku na Internetu u 2000. godini! Već sledeće 70 odsto svih sadržaja nagomilaće pojedinci: ukoliko bi svako poželeo da sačuva šta je snimio, ne bi bilo dovoljno memorije.

Volšebnom čarolijom Internet je čovečanstvo vratio u Vavilonsku kulu u kojoj su, prema zavetnom predanju, svi govorili jednim jezikom; danas je to engleski. Poželite li da učite visoke škole, razgledate muzeje i galerije, putujete u daleke krajeve, dovoljno je da se prepustite internetskom krstarenju. Ni najskriveniji kutak na planeti više nije nedostupan, ni najmudrije učenje nije nedostižno.

Ali u tom nestvarnom svetu, na koji se manje-više navikavamo, vrebaju raznorazne neprilike: krađa ličnih podataka, otimanje novca s bankovnog računa, uznemiravanje nepoželjnim porukama (spam), ugrožavanje zlonamernim nasrtajima (virusi), prikazivanje zlostavljanja dece (i odraslih) i ko zna šta još. Priznaćete da nismo ni osetili kada smo zakoračili u „drugi život” (second life), veštačku uobrazilju, s kojom se ovaj opipljivi i telesni sve češće i sve više prepliće.

Laza, Radoje i Nikola

Nevidljiva crta i razdvaja i spaja ta dva sveta – stvarni i prividni: očas ste u jednom ili drugom. Hoćemo li znati u kojem smo i kada (ili smo u oba istovremeno)?

Ispunjenje vajkadašnjeg sna da se doživi besmrtnost svakome je nadohvat: sklepate svog dvojnika (avatar) i pustite ga u predele senki i opsena koju upućeni uveliko zovu – virtuelna stvarnost. Pretrajaćete koliko i vaša slika i prilika, ukoliko je neki zlonamernik u međuvremenu ne izbriše. Ako ste još na ovome svetu, načinićete novog sebe i ponovo odaslati da vas odmenjuje u zemlji nepostojeće-postojećoj. Sve dok vas naučnici čarobnim štapićem ne učine besmrtnim, s čime su se poodavno uhvatili u koštac.

Zar je moguće da Srbi nisu u svemu tome imali udela?

Naravno, nije. Rodonačelnik prividne (virtuelne) stvarnosti je, prema tumačenju prof. dr Božidara Radenkovića s Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, niko drugi do pesnik i filosof Laza Kostić. Tvorac nezaboravnih rima „Među javom i međ’ snom” najsnažnije je dočarao svet privida. Da, a ko je vernije predočio buduće usađivanje čipova ljudima od Radoja Domanovića u satiri „Danga”?

Silno ste se prevarili pomislivši da nije umešan i Nikola Tesla: još 1904. u jednom članku („Bežični prenos električne energije”) on je nagovestio Internet (i internetske usluge).

Pronađite, pročitajte i uverite se!

Stanko Stojiljković

-----------------------------------------------------------

Tim Berners Li, otac Interneta

Razvoj globalne komunikacione mreže (World-Wide-Web) počeo je kada je Tim Berners Li, fizičar i programer iz Londona, kombinovanjem različitih tehnika usavršio sistem koji omogućava povezivanje, pregledanje i sortiranje svih mogućih informacija preko računara povezanih telefonskom mrežom.

(/slika2)On je najpre smislio način kako da poveže različite dokumente i tako je nastao Protokol za prenos hiperteksta (http), a počev od 1989. godine Li je razvio sve što je potrebno za izradu i otvaranje internet stranica. Programirao je prvi veb server na kome je bilo moguće snimiti podatke, pronašao prvi pretraživač i otkrio mogućnost povezivanja dokumenata linkom.

Zbog svega toga, on se danas naziva ocem Interneta.

Berners Li, rođen u Londonu 1955. godine, od 1980. godine je radio kao istraživač u Evropskoj laboratoriji za fiziku čestica (CERN) u Švajcarskoj. Rukovodiocima laboratorije je u dva navrata predlagao ideju o vebu, ali je oba puta odbijen. Tek u trećem pokušaju, kada je CERN-ov telefonski imenik narastao na 10.000 adresa, a Berners Li ga je prikazao svojim nadređenima u hipertekstualnom obliku, dozvoljeno mu je da nastavi rad. Tokom 1993. godine, Internet je pušten na besplatno korišćenje, što je bio i ključ uspeha.

Tim Berners Li je kasnije osnovao konzorcijum World-Wide-Web (W3C) čiji je danas direktor, a pored brojnih nagrada za svoj rad krajem 2003. godine dobio je i titulu sera.

Čovek koga je magazin „Tajms” uvrstio među „100 najvećih umova 20. veka” danas s porodicom živi u SAD, u Bostonu.

M. A.

-----------------------------------------------------------

Ukratko

• Orvel je izmislio Internet, drugi su ga samo tehnički usavršili.

• Uspešni pretražuju po Guglu, a neuspešni po kontejneru.

• Parovi se zabavljaju preko Fejzbuka. To je najbolja kontracepcija.

• Beskućnik je na Internetu video svoju kuću i uzviknuo :Yahoo!

• Umrežili smo se. Sad se koprcamo kao ribe.

D. Minić Karlo