I selektor i trener

Zemunski velemajstor Branko Damljanović (48) nije jedini nosilac najviše titule u ulozi selektora na ovim prostorima, ali je verovatno najjači po rejtingu. Donedavno prvi, sada peti na domaćoj listi, kao igrač se oprostio od reprezentacije pre dve godine, donevši tu odluku u toku Evropskog prvenstva na Kritu. Ove godine obeležava dve decenije uspešne igre u reprezentaciji, najčešće na prvoj tabli, novim početkom – u ulozi vođe tima na Evropskom prvenstvu u Novom Sadu, od 21. oktobra.

–Teorija je strahovito napredovala tokom poslednje decenije informatičke eksplozije. Čak i moje kolege već pričaju o redefinisanju šahovskog talenta, da se razumevanje potiskuje u korist dobre memorije i fanatične marljivosti. Za mene je igranje u reprezentaciji bilo, pre svega, zadovoljstvo. Međutim, postojala je obaveza da budem potpuno spreman, a to više ne mogu da ostvarim. Ne znam kako ću se navići na novu ulogu, jer mi je uvek bilo teže da gledam, nego da učestvujem. Ipak, da se potajno ne nadam dobrom rezultatu, ne bih se ni prihvatao ovog posla.

Na čemu se zasniva ta potajna nada?

– Pre dve-tri godine reprezentacija je stigla do dna. Posle raspada SCG učinjen je napor da se u odnos prema nacionalnom timu unese više pristojnosti i ozbiljnosti, a mlađi velemajstori su napredovali. Kandidati za državnu selekciju su između 25 i 32 godine, dakle, u najboljem igračkom dobu. Sve su to kvalitetne ličnosti, a koliki su im dometi tek ćemo da utvrdimo. Objektivno, na evropskim prvenstvima je konkurencija jača nego na olimpijadama, jer nema slabih rivala. Meni je važnije da igraju značajnu ulogu, makar na kraju i pokvarili plasman, nego da bude obrnuto, da srećno stignu do dobrog rezultata u finišu.

Kakvu strategiju pripremate?

– Cilj mi je da se stvori pozitivan ambijent, da tempiramo formu, da budu relaksirani i spremni za samo takmičenje. Za to su potrebni određeni uslovi, jer hleb profesionalaca je težak, oni u istom periodu imaju takmičenja od kojih žive. Za jesen planiram pripreme, individualne i zajedničke. Trener mi nije neophodan. Smatram da sam mogu bolje da sagledam šta im nedostaje i potrudiću se da im maksimalno pomognem u stručnom smislu. Zato sam tražio da kao pomoćnik selektora bude angažovan Josip Ašik koji bi u tehničkim poslovima zamenio sekundanta i doprineo boljem predstavljanju reprezentacije u medijima. Mislim da je strašan propust bio kada prošle godine, posle odličnih rezultata u finišu Olimpijade u Drezdenu, nije održana konferencija za medije gde bi ti uspesi bili adekvatno predstavljeni.

Da li je razjašnjeno sa koliko timova u oktobru učestvuje Srbija kao domaćin i kada ćete saopštiti konačne sastave?

– Po mojim saznanjima, pravila Evropske šahovske unije su izmenjena i mi u Novom Sadu možemo da imamo samo jedan tim, ili dva u slučaju neparnog broja. To će se znati početkom septembra i dotle nema potrebe da se raspravlja o drugom timu. Konačan sastav prve ekipe, petoricu i prvu rezervu, saopštiću krajem juna, a prethodno želim da u toku Kupa razgovaram sa svim kandidatima. Cilj mi je da igraju najbolji, ali to moraju i oni da žele.

Kao igrač ste se upoznali sa finansijskim teškoćama u stvaranju budžeta za reprezentaciju. Kako ćete sa tim da se borite kao selektor?

– Ja ne mogu time da se bavim. To je obaveza Šahovskog saveza Srbije i bilo bi lepo da se takmičenje u Novom Sadu iskoristi sa animiranje sponzora. Pre toga, treba da se revidiraju pravilnici o stipendijama, da one budu usmerene na reprezentativce, a ne, na primer, na ekipne prvake države kao što je to sada. Ako reprezentativci ne budu imali odgovarajući status, neću moći da im namećem bilo kakve obaveze – zaključio je novi selektor šahista Srbije Branko Damljanović.

Marjan Kovačević