Suđenje agentima DB-a zastareva

Okrivljeni za otmicu Vladimira Nikolića, bivšeg radnika Državne bezbednosti, mogli bi da prođu nekažnjeno. Naime, ukoliko se dogodi da Milanu Radonjiću, Veselinu Lečiću, Stevanu Basti i Goranu Živaljeviću, presuda ne bude izrečena u naredna četiri meseca, postupak koji je protiv njih pokrenut zastariće. Nikolić je otet 1. oktobra 1999. godine od strane bivših kolega iz tadašnjeg RDB-a zbog sumnje da je SPO-u odao izvesne podatke. Bilo je to vreme najtvrđe vlasti Slobodana Miloševića, a samo dva dana pošto je Nikolić otet, izvršen je pokušaj atentata na Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali. U insceniranoj nesreći poginule su četiri osobe iz pratnje lidera SPO.

– Do kraja dokaznog postupka ostalo je da se pregleda video-materijal određenih događaja. Pored okrivljenih i njihovih branilaca, gledanju pomenutog materijala mora da prisustvuje i oštećeni Vladimir Nikolić i Miša Milićević, očevidac snimljenog materijala – objašnjeno je „Politici” u beogradskom Drugom opštinskom sudu, pred kojim se vodi postupak protiv okrivljenih.

Zanimljiva je činjenica da je samo za nepunih mesec dana, 13. aprila i 11. maja, suđenje odlagano dva puta. U sudu kažu da su glavni pretresi odloženi „budući da se nisu stekli procesni uslovi za njihovo održavanje”. Detaljnije govoreći o „procesnim uslovima” u sudu je rečeno da su pretresi odlagani „zbog nepristupanja lica čije je prisustvo bilo neophodno da bi se izveli neophodni dokazi, a koja su uredno opravdala svoj nedolazak”.

– Ukazujemo vam da je obezbeđivanje prisustva učesnika u ovom postupku otežano s obzirom na to da su četvrtookrivljeni Živaljević, oštećeni Nikolić i svedok Milićević angažovani u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije. Zbog ove činjenice, pismena u postupku moraju im se dostavljati diplomatskim putem, i usled čega su često zbog službenih aktivnosti sprečeni da prisustvuju pretresima – navode u sudu i dodaju da će bez obzira na objektivne okolnosti koje utiču na trajanje postupka nastaviti da postupaju ažurno budući da apsolutna zastarelost nastupa 4. oktobra 2009. godine.

Toga dana kada je Nikolić otet, Studio B je objavio informaciju da je upravo on kidnapovan i da su to uradila četvorica njegovih kolega. U intervjuu datom „Politici” pre godinu dana, Nikolić je opisao detalje vezane za njegovu otmicu.

– Dva dana posle mog kidnapovanja dogodila se „Ibarska magistrala”. Ljudi iz službe planirali su atentat na Vuka Draškovića, pa su mislili da ja, pošto sam se posle otkaza u DB zaposlio u Gradskoj direkciji za građevinsko zemljište na čijem se čelu nalazio rođeni brat Danice Drašković, mogu da im poremetim planove. Sve vreme su od mene pokušavali da izvuku informaciju kakvu sam to tajnu odao SPO-u, pa sam zauzvrat dobio posao u Direkciji. Puštali su mi traku na osnovu koje su zaključili da sam, navodno, čovek SPO-a – rekao je tada Nikolić.

Objašnjavajući o kakvoj se traci rade, Nikolić je rekao da su mu pustili razgovor između Vuka Draškovića i Ognjena Pribićevića i da mu se činilo da je čuo samo jedan deo snimka. Na snimku se, kako je tada rekao Nikolić, čulo kako Drašković kaže: „A, druga stvar je…oni su uhapsili našeg čoveka”.

– Dugo sam razmišljao koja je to „prva stvar”. S obzirom na to da sam bio u podrumu, nisam znao da se dogodio zločin na Ibarskoj magistrali. Na kraju je, ipak, protiv mene podignuta optužnica za odavanje službene tajne. Izricanje presude je odlagano nekoliko puta. Šesti put, sudija je poslao pismo u kome se oglašava nenadležnim za moj postupak. Suđenje je vraćeno na početak, a predmet je dodeljen sudiji Pavlu Vukašinoviću. On je brzo završio posao. Osudio me je na godinu dana, iako je zaprećena kazna bila od tri do 15 godina. Tom kaznom je zadovoljio nalogodavca postupka protiv mene, ali i sebi umirio savest – rekao je Nikolić.

Kada je izašao iz zatvora, Nikolić je podneo krivičnu prijavu protiv ljudi iz Službe odgovornih za njegovu otmicu. Predmet je kasnije, po službenoj dužnosti, uzeo tužilac. Zahtev za sprovođenje istrage protiv Radonjića (tadašnjeg načelnika Beogradskog centra DB-a), Lečića (tadašnjeg zamenika Radonjića) i Baste (zaposlenog u Centru) podnet je 2001. godine, a protiv Živaljevića (bivšeg zamenika direktora BIA) tri godine kasnije. Istražni postupak je okončan 2006. godine posle čega je ubrzo počelo i suđenje.

Prvooptuženi Radonjić, tvrdio je na suđenju da je Nikolić „uhapšen zbog zaštite službe i države i daljeg operativnog rada”. Iznoseći odbranu, ovaj okrivljeni je rekao da prilikom hapšenja „nije bila u pitanju nikakva zavera”. Dodao je i da mu „nije jasno zbog čega Lečić, Basta i Živaljević sede na optuženičkoj klupi”, objasnivši da su oni „samo radili svoj posao i izvršavali naloge”.

Lečić je potvrdio da je potpisao sporna rešenja, ukazavši da je to uradio tek pošto je dobio nalog telefonom od Radonjića. Basta je, takođe, potvrdio da je potpisao rešenje o zadržavanju 24 sata, dok je iznudu iskaza negirao.