Srbi upleteni i u nastanak Interneta

Srbi su se upleli u Internet kada nije postojao, ali još nisu shvatili svoju ulogu preteča. Šta biste, uostalom, kazali za dalekovida predskazanja jednog izumitelja (i naučnika) i dvojice spisatelja?

A ko je bio četvrti velikan koji je, kako se pretpostavlja, ostavio neizbrisivi trag u istoriji računarstva? (Kao što je to običaj u zamršenim pripovestima, najveće iznenađenje dolazi na samom kraju).

Vrhunski poznavalac i jedan od predvodnika internetizacije Srbije, prof. dr Božidar Radenković, prvi je u nas ukazao na neprolazne zasluge Nikole Tesle, Laze Kostića i Radoja Domanovića u umrežavanju planete.

U veoma nadahnutom i nesvakidašnjem predavanju „Istorija Interneta – put ka zvezdama” naš sagovornik je pre nekoliko godina ocrtao ključne uslove za nastanak: Lajkin lavež u svemiru, smrt Merilin Monro, ubistvo Martina Lutera Kinga (crnci stiču pravo glasa) i usmrćenje Džona Kenedija (i otpočinjanje ratova u Koreji i Vijetnamu). A tome su prethodile tri ideje-međaši: globalizacija, hipi pokret i kosmopolitizam.

Logičko kolo

Ko bi očekivao da naučnik i stručnjak, uključen u najveće informatičke poduhvate u Srbiji (na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu predaje tri predmeta: Elektronsko poslovanje, Internet tehnologije i Mobilno računarstvo), zastupa takav pristup?

Nekoliko decenija uoči povezivanja američkih univerziteta nenadmašni Nikola Tesla je uveliko predočio zamisao buduće planetarne komunikacione mreže. (U to predračunarsko doba ona se, naravno, zasnivala na telegrafima). Daleke 1904. godine (šest i po decenija pre pojave Interneta) najavio je bežični prenos informacija (tojest Morzeovu azbuku), svetlosti i električne energije, u šta je ubrzo uključio glas i sliku. Stožer celokupnog poduhvata bio je visoki Vonderklif toranj u kojem je izvodio tajne opite s veoma jakim strujama.

Na šta vas to u naše vreme podseća?

Ostalo je nerasvetljeno da li je jedan od „dvanestorice apostola elektronike” (kako ga naziva dr Mark Sajfer u uzbudljivoj knjizi „Čarobnjak, život i vreme Nikole Tesle”) svojom živopisnom uobraziljom prokrčio put nastanku tranzistora (i računarstva u celini) iscrtavši temeljna načela logičkog kola (AND) u dva patenta iz 1903. godine (723.188 i 725.605).

Srce i stihovi

Pesnik i filosof Laza Kostić je, prema tumačenju prof. dr Božidara Radenkovića, stihovima sročio najsažetiji opis prividne (virtuelne) stvarnosti u nezaboravnoj pesmi „Međ’ javom i međ’ snom”:

Srce moje samohrano,
ko te dozva u moj dom?
neumorna pletisanko,
što pletivo pleteš tanko
međ’ javom i međ’ snom.

A predskazanje obeležavanja (autentifikacije) u elektronici (i na Internetu) dotični naučnik nedvosmisleno pronalazi u sledećim rečenicama iz „Dange”, vrsnog satiričara Radoja Domanovića:„Počelo žigosanje. Neko jaukne, neko samo zastenje, ali niko ne održa bez ikakvog glasa...”

Proslavljeni srpski matematičar i veliki zaljubljenik u pecanje, Mihailo Petrović Alas, bavio se, pored ostalog, analognim računskim mašinama (problemi matematičkog modeliranja). Na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine, u paviljonu Srbije, bio je izložen hidrointegrator koji je nagrađen bronzanom kolajnom. Nesvakidašnju napravu je iznova sastavio (rekonstruisao) poznati matematičar dr Dragan Trifunović.

Internet je u Srbiju stigao u danima poslednjeg predsednika SFRJ (Stjepan Mesić) koji su, ujedno, najavili predstojeće „godine raspleta” (Slobodan Milošević i Mirjana Marković). A u Beogradu je tih meseci, upravo, uspostavljena prva veza između Fakulteta organizacionih nauka i Elektrotehničkog fakulteta.

Zar to ne priziva u sećanje slične prve korake u SAD?