Kritičari NATO-a savetuju Ivanova

Od našeg dopisnika
Skoplje, 18.  maja – Dva dana pošto je novi predsednik Makedonije Đorđe Ivanov saopštio imena svojih savetnika, u makedonskoj političkoj javnosti i medijima pokrenuta je debata o njihovom profilu.

Od sedmorice predsednikovih ljudi, prva trojica, univerzitetski profesori Svetomir Škarić i Dimitar Mirčev i ambasador Risto Nikovski, našla su se u epicentru polemike koja se vrti oko pitanja mogu li predsedniku Ivanovu biti dobri savetnici ljudi koji imaju „tvrde” stavove o ključnim izazovima koji stoje pred Makedonijom a tiču se njene integracije u EU i NATO.

Polazna konstatacija da mu savetnici neće biti od naročite pomoći i koristi ukoliko ostanu pri javno iskazanim stavovima o sporu sa Grčkom oko imena i priključenju alijansi potkrpljena je citatima njihovih stanovišta saopštenih u publikacijama i na javnim tribinama.

Profesor Svetomir Škarić je osvedočeni kritičar NATO-a o čijim zločinima je napisao knjigu koja je prevedena na vodeće svetske jezike i koja se smatra primerom u literaturi koja se bavi jedinim preostalim vojnim savezom u svetu.

Profesor Škarić je na nedavno održanoj tribini vladajućeg VMRO DPMNE sugerisao da se ne treba mnogo sekirati zbog toga što je Makedoniji na prošlogodišnjem samitu NATO-a u Bukureštu onemogućeno učlanjenje u taj vojni savez. Savetovao je da je daleko svrsishodnije da se Makedonija učlani u Pokret nesvrstanih i da se više orijentiše prema Rusiji i Kini.

Prvi predsednikov savetnik je i o sporu oko imena sa Grčkom iznosio stavove koji su odstupali od zvanične državne politike. Makedonski mediji podsećaju na njegovu izjavu datu prilikom promocije jedne publikacije u kojoj svetuje da „ne treba biti pod pritiskom vremena” već se više pozabaviti „rasvetljavanjem uloge svih faktora uključenih u spor oko imena, a naročito uloge EU”.

I profesor i diplomata Dimitar Mirčev apostrofiran je kao čovek sa tvrdim stavovima, naročito o pitanju pregovora oko imena makedonske države. On je u jednom trenutku predložio da se pregovori posredstvom UN prekinu, tvrdeći da predlozi posrednika Metju Nimica Skoplju ne nude kompromis, odnosno da bi njihovo prihvatanje bilo na štetu Makedonije.

U izjavi za skopski „Utrinski vesnik”, profesor Mirčev je malo ublažio svoje dosadašnje stanovište, rekavši da nikada nije predložio prekid pregovora već da je savetovao da treba se odbije svaki razgovor o identitetu, jeziku i kulturi.

I treći savetnik predsednika Ivanova ambasador Risto Nikovski „obeležen” je kao oponent državnoj politici u pregovorima sa Grčkom. Kad je prošle godine Udruženje dece izbeglica iz Egejske Makedonije pokrenulo inicijativu za vraćanje imovine Makedoncima proteranim iz Grčke, ambasador Nikovski je među prvima podržao zahtev, predloživši da se i to pitanje uvrsti u pregovore sa južnim susedom.

I on je takođe proletos izjavio da je „medijator Nimic u više navrata prekoračio svoja ovlašćenja, a na štetu Makedonije” i među prvima se oštro usprotivio da predmet pregovora, pored imena, budu identitet makedonske nacije, makedonski jezik i kultura.

Manje ili više, proklamovani stavovi trojice pomenutih savetnika predsednika Ivanova su identični onima koje zastupa premijer Nikola Gruevski. Najsažetije, oni glase: o imenu Makedonije mogu da odlučuju njeni građani na referendumu, a nema ni govora da se sa Grcima pregovara o identitetu makedonske nacije i makedonskog jezika.

Takvo gledište zastupa i sam predsednik, koji je u govoru na inauguraciji, ali i pri prvoj zvaničnoj poseti Briselu, ponovio da se zalaže za „kompromisno rešenje”, ali ono „bilo kakvo da bude, ne sme u pitanje da dovede nacionalni identitet Makedonaca, makedonski jezik i kulturu”.