Deca ubice

Kad vidiš maloletnog ubicu, ujedno vidiš i žrtvu. To je opštepoznato mesto u psihologiji, sociologiji i psihopatologiji. Društvo i država su, dakle, negde omanuli. Maloletnik može samo da bude sukrivac, objekat s kojim je društvo loše radilo i postupalo a nikako zločinac po sebi koji se otrgao od društvenih normi. Priznajmo to!

U Grebencu blizu Bele Crkve, rodnom mestu Vaska Pope, velikog srpskog pesnika, desilo se tragedija. Dvojica maloletnika su trećeg pretukla na smrt. Namrtvo. Toljagama. Zbog trešanja, navodno.

Grebenac je selo s hiljadu duša, gde se svi poznaju. Za dvojicu šesnaestogodišnjaka nisu znali da mogu da budu krvoločni. Seljani su zbunjeni. Mnogi od njih su tek posle ubistva saznali da je jedan od ubica bio besprizoran. Nisu imali „signal”, kažu. pa da potencijalne ubice odvoje, kao kukolj od žita, da utiču na njih, da ih odvrate.

Briga o deci je osnova svakog društva. Ne sme da bude samo briga jedne institucije, jer je briga o deci – opšta. Svi mi kao građani imamo obavezu da se u svom delokrugu bavimo zaštitom dece. I da sprečavamo decu da postanu nasilnici… Ali, sve češće se dešava da situacija izmakne kontroli, pa deca sama rešavaju svoje probleme. Motkama, noževima, pištoljima...

U Šapcu petnaestogodišnjakinja pretukla tri godine mlađeg dečaka. Gazila ga, skakala po njemu, udarala pesnicama. U dvorištu škole, naočigled nastavnika. A niko „ništa” nije video, čuo, prekinuo... Zašto je to tako? Zato što direktorka škola nije u obavezi da štiti decu u dvorištu firme koja joj je data na rukovođenje. Zato što sekretar škole ima preča posla. Zato što plaćeni policajac ne može da bude u isto vreme u tri škole.

Setimo se i pišemo samo kad se nešto desi. Iskustvo drugih zemalja nama bi moglo da bude dragoceno. Ako je Francuska još 1945. donela zakon o vaspitnim merama, šaljući tako poruku da se s mladima mora raditi s mnogo više pažnje, ako Nemci danas čak imaju teoriju o normalnosti kriminaliteta u uzrastu od 17. do 21. godine, ako su puni zatvori Kalifornije dokaz da gola represija nema efekta, ako su Skandinavci pokazali da je ključ problema u jačanju socijalne podrške i razvoju preventivnih programa, šta onda nama drugo preostaje, nego da krenemo za njima.

Niko nije izračunao koliko srpsku državu košta kad maloletnik počne da pravi krivična dela kao četrnaestogodišnjak i „karijeru”  nastavi u nedogled.

Analiza maloletničkog kriminala za poslednje četiri godine, koju je uradio MUP Srbije, pokazala je da u ukupnom kriminalu, mlađi od 18 godina učestvuju sa oko osam odsto. Godišnje, prosečno 5.000 maloletnika počini oko 7.500 krivičnih dela, pri čemu je svaki sedmi maloletnik mlađi od 14 godina.

Svi zajedno, dakle, brinimo mnogo više o deci. Bez njih, nema ni „b” od budućnosti.