Ja nisam čovek, ja sam Kantona

Od našeg specijalnog izveštača

Kan, 18. maja – Da je fudbal i dalje jedna od omiljenih tema najznačajnijeg filmskog festivala na svetu – Kana svedoči i izvrstan prijem najnovijeg filma legendarnog britanskog reditelja Kena Louča („Zlatna palma” za „Vetar će zanjihati ječam” i niz drugih kanskih priznanja tokom plodne karijere). Pošto su prošle godine Emir Kusturica i junak njegovog dugometražnog dokumentarca Dijego Armando Maradona u Kanu pokupili lovorike i bili festivalska atrakcija, ovacije na crvenom tepihu i u festivalskoj palati sasvim se logično očekuju i od nastupa Loučovog filma „U potrazi za Erikom” u kojem igra još jedna fudbalska legenda – kontroverzni, harizmatični, prgavi i virtuozni Erik Kantona.

Sjajne prognoze za večerašnji delirijumski prijem ovog filma, njegovih autora i protagonista utemeljene su na osnovu reakcije ogromne kritičarske populacije, koja je rano jutros projekciju filma pratila uz povremene gromke aplauze, salve smeha i sa uzvicima oduševljenja, dok je foto-sesija pred armijom akreditovanih fotoreportera prošla uz pevanje francuskih i britanskih fudbalskih himni i urlike oduševljene mase, u kojoj su najgromoglasnije bile žene. Jer 188 santimetara visoki Kantona i dalje je naočit i poželjan muškarac (bio je oženjen sa Izabel Ferer, a sada je u braku sa glumicom Rašidom Brakni), još uvek je lice sa naslovnih strana, glumac u filmu „Elizabet” i u seriji veoma gledanih TV-reklama. Uz to je i Francuz i ovo je za njega domaći teren.

Muški deo populacije pamti ga kao vanserijskog napadača, mudrog hitrog, prgavog i svojeglavog, namrštenog i opasnog u svakom pogledu. Bio je onakav kao što sanjaju da budu mnogi muškarci, što su svoje glasne žice „odrali” na istorijskim fudbalskim utakmicama na kojima je vispreni Kantona nepredvidivo „zabijao” golove i svojom neverovatnom harizmom uspevao da ostvari komunikaciju ama baš sa svakim gledaocem na tribinama.

(/slika2)Mnogi, naravno, pamte i da je bio sklon incidentima – tokom jedne utakmice u Engleskoj karate udarcem „složio” je na zemlju suparničkog navijača u prvom redu zbog čega je bio kažnjen sa 120 časova društveno-korisnog rada. Koliko god je bio šarmantan, duhovit i komunikativan na utakmicama, toliko je znao da bude negativan u razgovoru sa novinarima koji su „pitali gluposti”. Naročito je bio osetljiv na pitanja u vezi sa tim zašto ga je, dok je bio na vrhuncu slave, francuski selektor Eme Žake izostavio sa spiska članova reprezentacije za Svetsko prvenstvo u Francuskoj 1998. godine. Kantonino neučestvovanje u najvećem uspehu u istoriji francuskog fudbala za sportske novinare još uvek je tabu-pitanje.

No, vreme prolazi. Sada je pred kanskom publikom odrastao, zreo muškarac, sposoban za osvajanje i nekih drugih i drugačijih prvenstava. Ideja za nastanak filma „U potrazi za Erikom”, njegova je. Kako je najbolje godine u fudbalskoj karijeri proveo u dresu Mančester junajteda, kako ga i danas najlepše uspomene vezuju za bučnu i razdraganu mančestersku publiku, poželeo je da joj se na neki način oduži. Potražio je Kena Louča i tokom nekoliko susreta izneo mu je ideju o vezi igrača i navijača. Louču se ideja mnogo dopala i nije preostalo ništa drugo do da njegov verni saradnik – pisac i scenarista Pol Laverti (i sam je frenetični fudbalski fan), sedne pred prazan papir i ispiše priču. Još kakvu.

U ovoj filmskoj priči Erik Kantona tumači imaginarnog psihoterapeutskog trenera lokalnom poštaru Eriku Bišopu, velikom Kantoninom navijaču, čiji se život i porodica raspadaju. Prizivanje idola u pomoć za prevazilaženje svakodnevnih životnih situacija i teškoća (Bišop u sobi drži i veliki Kantonin poster) otvara prostor za mnoge Kantonine dosetke, dokumentarne situacije sa utakmica i iz života.

– Ovaj Loučov film je komedija s tragičnim obrtima. Komedija je uostalom tragedija sa srećnim krajem – mudruje u Kanu Kantona.

No, u osnovi je uveliko u pravu. Stalne životne situacije u kojima se srećni trenuci mešaju sa tragičnim i te kako su povezani sa stvarnošću. A za stvarnost, komediju i tugu, socijalni, društveni i politički filmski angažman Ken Louč je majstor.

– Najlepše i najradosnije trenutke u životu doživljavao sam u susretu sa navijačima. Ovim filmom sam želeo da im uzvratim ljubav i poverenje, da im ukažem na to šta znači timski rad. Fudbalski mečevi ujedinjuju ljude, a navijači su divni i veoma solidarni. Takva solidarnost nedostaje u svakodnevnom životu – izjavio je Kantona ističući da je njegov filmski lik onakav kakvim ga zamišlja njegov veliki obožavalac Erik Bišop (tumači ga Stiv Evets).

Da li će nastaviti da glumi, pitanje je koje se danas najčešće moglo čuti.

– Volim da radim, samim tim volim i da glumim. Gluma je velika strast. Ako dođe dan da mi ponestane strasti za to, radiću nešto drugo – sviraću džez, videli ste u filmu da umem da sviram trubu – kaže žitelj Kuće slavnih engleskog fudbala i najbolji igrač prošlog veka Mančester junajteda u izboru navijača.

U knjizi Ajvana Pontinga o Mančester junajtedu trajno je zapisano: „Kantona je imao nezaboravni slobodan duh, bio je kapriciozna ptičica čiji pasovi nikada nisu mogli biti onemogućeni”, a istorija kanskog festivala trajno će zabeležiti činjenicu da se temperamentni Francuz 2009. godine svetskoj javnosti uspešno predstavio kao filmski producent i glumac.