Najlepša ostrva Grčke

U Grčkoj, zemlji istorije i kolevke svetske kulture ostrva su ona posebna tajna koja je inspirisala sve odreda: slikare, naučnike, pisce a kasnije filmske i pevačke zvezde ali i naravno turiste čitave planete. Inspirisani lepotom mnogi su mitovi i legende bili istkani o lepoti grčkih ostrva. Stihovi koje je spevao Homer u epu o Odiseju, o bogovima i njihovoj postojbini smatraju se i dalje najlepšim darom Grčke kulture svetskoj baštini gde samo nekolicina od stotine zelenih ostrva, stena, hridi mogu da ispune tomove enciklopedija. Odabrati najlepša prosto je nemoguće ali evo kratkih prikaza nekolicine po izboru svetskog putnika Slobodana Mićića iz Kontikija.

Rodos

Najveće ostrvo u arhipelagu Dodekaneze na spoju dva mora Egejskog i Sredozemnog na raskrsnici pomorskih puteva i mestu susreta tri kontinenta i velikih civilizacija povezana je sa mitologijom. Rodos je još bio sakriven u dubinama Egejskog mora kada je vrhovni bog Zevs odlučio da podeli zemlju među bogovima sa Olimpa. Helios, bog sunca nije bio prisutan pa je Zevs predložio novu podelu. Helios je zatražio od Zevsa da mu pripadne prvo ostrvo koje se bude pojavilo iz mora. To je bio Rodos, ostrvo opčinjavajuće lepote koje dobilo ime po nimfi Rodi, kćeri boga mora– Posejdona koja ga je izronivši iz plavetnila morskog obasjala večnom svetlošću. Otuda i blaga mediteranska klima sa više od 300 sunčanih dana na stalnom osvežavajućem povetarcu–pravom turističkom raju.

Krit

Krit je peto ostrvo po veličini u Mediteranu i najveće ali i po mnogo čemu najvažnije u Grčkoj. Ostrvo sa koga na osnovu iskopina tvrde arheolozi, počinje istorija umetnosti, zanati i sva prefinjena evropska civilizacija a ser Henri Mejn piše da: „Sem slepih sila prirode ništa ne pokreće ovaj svet što po svom poreklu nije iz Grčke tj. sa Krita” Na raskrsnici je triju kontinenata Evrope, Azije i Afrike. Krit je kolevka visoko razvijene minojske civilizacije, nastale pre više od 4000 godina. Proslavljen u grčkoj mitologiji kao mesto rođenja vrhovnog boga Zevsa. Na ostrvu se nalaze crkve iz ranog hrišćanskog perioda i riznice fresaka iz petog i šestog veka. Pored prošlosti za turiste je posebno interesantna obala od 1046 kilometara sa uvalama i rtovima ali i 61. plažom sa oznakom plave zastave za čistoću vode.

Santorini

Najživopisnije ostrvo u južnom delu Egejskog mora čuvenog kružnog arhipelaga Kikladi je Santorini ili Fira kako glasi zvaničan naziv. Ovo ostrvo vulkanskog porekla površine od samo 76 kvadratnih kilometara je zapravo jedan od najvećih ugašenih morskih vulkana na svetu. Glavno naselje Fira je prosto „okačeno” na visoku ivicu nekadašnjeg kratera. Fantastični kontrasti boja i materijala od kojih je sazdano ostrvo podsećaju na ostrvlja Galapagos u Pacifiku. Plaže od crvenog i crnog peska, bele kuće, modro plavi krovovi crkava i kapela i zelena vinova loza stapaju se u jednu nesvakidašnju sliku. Strongile kako ga je Herodot nazivao dobio je ime po svom nekadašnjem kružnom obliku. Današnji polumesečasti oblik ostrva posledica je niza vulkanskih erupcijau 15 veku pre nove ere, kada je deo ostrva potonuo i nastao velikim zaliv Kaldera.

Zakintos

 Zakintos ili „Cvet istoka” kako su ga još davno nazvali Mlečani, biser Jonskog mora brežuljkast sa prepunim zelenim plaštom maslinjaka i ukrašen mirisnim grmovima lavande i mirte izgleda kao da pluta u staklastom tirkiznom i toplom moru. Legenda kaže da su starogrčki bogovi Artemida i Apolon ovo ostrvo zbog blage klime, idiličnih pejzaža, peščanih plaža, kristalnog plavog mora i magičnih zlatnih zalazaka sunca izabrali za odmor. Ostrvo je dobilo ime po Zakintu, sinu trojanskog kralja Dardana. Ostrvo je najveći prirodni rezervat na Mediteranu jedne vrste morskih kornjača (Caretta). Na peščanim plažama juga Zakintosa, zaštićene u nacionalnom primorskom parku polažu jaja i gaje u miru legla mladih.

Krf

Zbog povoljnog geografskog položaja i blage klime ovo najzelenije ostrvo Grčke pripada jonskom arhipelagu i nalazi se na samom ulazu u Jadransko more. Bogat četinarima i sa kažu tri miliona stabala maslina važi za ostrvo večnog proleća. Bujna vegetacija, uvale i tirkizno more postali su zaštitni znak ostrva. Takvo, ubavo i zeleno u prekrasnim bojama proleća pominje se u Homerovoj Odiseji gde je Odisej po povratku iz Trojanskog rata, pre povratka u rodnu Itaku stigao na Kerkiru ( Grčko ime). Prvi doseljenici bili su Korinćani u osmom veku pre nove ere a bio je omiljen među kraljevima i pesnicima. Nekada druga otadžbina srpskim junacima iz Prvog svetskog rata na svakom koraku su obeležja koja svedoče o hrabroj srpskoj vojsci i njihovom boravku „tamo daleko, gde cveta limun žut”.

Skijatos

U zapadnim vodama Egeja još jedan biser arhipelaga Severnih Sporada sićušan i prepelep smestio se maleni Skijatos. U borovim šumama koje se protežu čudesno do samih snežno belih peščanih plaža uživao je jedan od najbogatijih i najglamuroznijih grčkih bogataša Aristotel Onazis. Kad su ga otkrili zaljubljnici u grčka ostrva slikari, pisci i filmske zvezde tada su ga otkrili i turisti ali njegova magija traje i danas.