Država ne treba da spasava Zvezdu

Zvezdina boljka nisu loši rezultati. Već od naredne sezone slika bi mogla, što se toga tiče, da bude mnogo vedrija.

Bivši evropski prvak je u nevolji zbog ogromnih dugova. Pitanje je kako da nađe pare da preživi.

Imena dobrotvora uklesati u stadion

Traganje za krivcem na ovom mestu ne bi nikuda odvelo. Zato će ovaj tekst biti posvećen tome kako da klub dođe do para – u kratkom roku i pod ovakvim uslovima kakvi jesu.

U upravi Crvene zvezde su bili i biće uglavnom biznismeni. Do sada je njihov zadatak bio da nađu sponzore, to jest nekog ko će klubu da da pare.

A zašto su onda oni u upravnom odboru? Ako treba da se kuca od vrata do vrata dok se neko ne smiluje da pomogne bivšem evropskom prvaku onda bi svako od nas mogao da bude u Zvezdinom rukovodstvu.

Dakle, prvi izvor svežeg novca: predsednik i članovi uprave.

Izuzimajući prvo pokolenje fudbalera, ono koje je vodio Rajko Mitić, svi ostali su igranje za Zvezdu naplaćivali. Naravno, nekada su svote bile smešne u poređenju s današnjim, ali i sto dolara je pre nekoliko decenija vredelo mnogo više nego sada.

Postoji ovakva anegdota. Kada je Šekularac počeo da igra za prvi tim video je kako ostali igrači dobijaju koverte. Dr Aleksandar Obradović je udovoljio njegovoj radoznalosti objasnivši mu da su u njima pare koje su Zvezdini fudbaleri zaradili. Na pitanje zašto ih i on ne dobija „tehniko” mu je kazao da je još mlad, pa ono što zaradi šalju njegovom ocu. Na to je Šeki odgovorio: „Onda neka vam igra moj otac”. Od tada je i najmlađi igrač u timu počeo da dobija koverat.

Dakle, drugi izvor svežeg novca: igrači, kako bivši, tako i sadašnji.

Još jedan važan razlog za to: da nisu igrali u Zvezdi nipošto ne bi postali to što su postali. Jedini kojima je klub dužnik opet su igrači iz prve generacije. Em su igrali iz ljubavi (reprezentativac Predrag Đajić je bio i prvi ekonom), em da nisu bili takvi asovi ni Zvezda ne bi postala Zvezda.

Prilog Crvenoj zvezdi treba da daju i oni koji njene utakmice gledaju bez ulaznice, oni koje je o svom trošku klub vodio i po zemlji i po inostranstvu, oni zbog čijih je „nezaboravnih spektakala” platio Uefi pozamašne pare.

I umesto svog duga Zvezdi ne bi trebalo da poturaju menicu sa spiskom onoga šta su sve uradili za nju. Pa i treba da joj pomažu! Zar da igrač traži zahvalnicu zato što se oznojio igrajući za Zvezdu?! Dakle, treći izvor svežeg novca: „Delije” i ostale navijačke grupe.

Ima i mnogo javnih ili dobrostojećih ličnosti koje umeju da se hvale da su „zvezdaši”. Ti političari, glumci, pevači, advokati, lekari, itd, takođe bi trebalo da daju prilog za oporavak svog kluba.

Dakle, četvrti izvor svežeg novca: javne ličnosti.

To, razume se, ne bi bila pozajmica, nego poklon. U znak zahvalnosti i da se ti dobročinitelji ne zaborave Crvena zvezda bi na svom stadionu mogla da postavi spomen-ploče s njihovim uklesanim imenima. Onako kako se crkve odužuju svojim priložnicima ili kao svojevremeno Narodno pozorište u Beogradu.

Klubu može da se pomogne i na drugi način: dobrovoljnim radnim akcijama (besplatna redarska služba, sređivanje tribina za utakmicu i posle nje, itd), prodajnim izložbama (tu bi se iskazali slikari, vajari i ostali prijatelji kluba s umetničkim nervom), koncertima i predstavama čiji bi prihod išao Zvezdi...

A mi ostali – prema svom guberu. Obični navijači i ljubitelji fudbala koji su kupovali karte za utakmice dovoljno je da nastave tako.

Bude li Zvezda čekala da se donese ovaj zakon, a ukine onaj, steknu uslovi za ovo i ono, da se nađe neko drugi ko će da da pare (kao kupac, investitor, sponzor) može da bude dockan.

Kad počnu pare da se prikupljaju, kad se krene iz debelog minusa, onda će lakše da se nađu ljudi koji će iz poslovnih razloga da sarađuju sa klubom.

Ako oni koji tvrde da vole Zvezdu zavuku ruku u džep, ali svoj, onda će ona začas da se dohvati zelene grane. A ako je ljubav samo na rečima, na „koreografiji” s tribina i čekanju da se neko seti da je bruka svih nas da evropski prvak propadne, onda će slavni bolesnik teško opet da stane na svoje noge.

Da bajku, makar i krvavu, ne zameni autopsija

Država ne treba da spasava Crvenu zvezdu. To ne bi bilo dobro ni za samu Crvenu zvezdu, jer bi posle teško skinula sa sebe beleg državnog mezimčeta.

A i država bi se našla u nebranom grožđu. Onda bi svako s punim pravom mogao da traži da ga ona spasava. Da i ne govorimo o tome u kakvoj bi se situaciji našla vlast koja bi dala pare za spas kluba kad za pomoć vapi toliko gladnih usta.

Treba biti oprezan i s kalemima iz inostranstva. Ono što daje plodove u Barseloni ili Mančesteru, ne mora da rađa i u Beogradu. A treba izbeći i ostale greške da ovu Zvezdinu krvavu bajku ne zameni nalaz autopsije zašto je evropski prvak iskrvario.

Bilo bi vrlo korisno da se prouče naše stare sorte. Recimo, kako su bili uređeni i kako su radili Beogradski sport klub i Sport klub Jugoslavija. Zbog njih je i nastao izraz „večiti rivali”, koji se posle rata preneo na Crvenu zvezdu i Partizan.

Ivan Cvetković

Kraj