Ambalaža kao najbrži otpad

Posledica intenzivnog industrijskog razvoja od sredine prošlog veka jeste naglo povećanje proizvodnje robe široke potrošnje, a sa njom i povećanje količine ambalaže, koja vrlo brzo postaje otpad. Gotovi proizvodi takođe, ali posle nešto dužeg vremena. Na taj način u životnu sredinu se prebacuje velika količina raznog otpada. Razvijene zemlje su, međutim, odavno shvatile ozbiljnost problema. Upravljanju otpadom posvećena je ništa manja pažnja nego postupcima za dobijanje novih materijala. Razvijani su najefikasniji sistemi za njegovo razvrstavanje, transport, deponovanje, recikliranje. Upravljanje otpadom u ovim zemljama smatra se jednim od najozbiljnijih zadataka vlasti na svim nivoima.

U mnogobrojnim tekstovima, koji se ovih dana mogu naći u štampi, navedeno je da Srbija danas predstavlja zemlju čije su javne površine gotovo zatrpane smećem. Tako je problem otpada dospeo u centar pažnje javnosti i po „popularnosti” gotovo dostigao političke, kriminalne ili sportske teme. Reklo bi se, počinjemo da se bavimo ovim problemom – da čistimo Srbiju. To je najavilo i resorno ministarstvo.

Ali čini se da je mnogo više onih kojima je zapuštena, haotična domovina milija. Zbog toga sa ogromnom zebnjom učestvujemo u akciji „Očistimo Srbiju”, jer je ona, po početnim aktivnostima, nešto sasvim drugo. Prvi put ozbiljnije se izlazi na teren, usvojeni su odgovarajući zakoni, u toku je formiranje nekoliko regionalnih deponija, najavljuje se uvođenje školskog predmeta ekologija. Šta je još neophodno? Inspekcijska služba zapravo mora prerasti u ekološku policiju, brojniju i opremljeniju. Na taj način biće identifikovano više počinilaca ekoloških prekršaja. Oni moraju i da budu vrlo strogo kažnjeni. Bez toga ova akcija neće biti uspešna. Javne površine koje su u najvećoj meri ugrožene (na primer prostori pored saobraćajnica i prilazi naseljenim mestima) moraju se permanentno čistiti. Uvođenje predmeta ekologija u škole je dobro, ali ne i dovoljno za edukaciju dece i omladine. Treba organizovati akcije u kojima će mladi neposredno učestvovati. Jer siguran sam da neko ko jednom nešto počisti i uveri se u lepotu čiste okoline, na javnu površinu neće bacati otpatke i neće dozvoliti da to uradi neko drugi. Konačno, ako se ima u vidu da su današnji republički i lokalni rukovodioci uglavnom političari, a ne stručnjaci, i za njih bi trebalo organizovati kratke, ali efikasne kurseve iz ekologije i hemije životne sredine.

Predsednik sekcije za hemiju životne sredine Srpskog hemijskog društva, član naučnog odbora Evropske asocijacije za hemiju životne sredine