I Švarceneger traži pomoć Obame

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 22. maja – Nije dovoljan ni „Terminator”, potreban je „Supermen”. Bar za krizu u koju je zapala i najmoćnija savezna država Amerike Kalifornija. Situacija je tako dramatična da njen guverner, nekadašnji bodibilder i junak holivudskih ekranizacija Arnold Švarceneger traži pomoć od šefa Bele kuće Baraka Obame kome se već pripisuje da sa svojom ekipom postaje „regulator svakojakih nevolja SAD”.

Njih dvojica su postali bliski, iako je doseljenik iz Austrije republikanac, a potomak imigranta iz Kenije demokrata, po zajedničkom zalaganju za smanjivanje zagađivanja atmosfere, ali ih sada razdvajaju zajednički finansijski izazovi. Budžet Kalifornije je pred kolapsom, pa njeni lideri traže hitnu potporu iz federalne kase, već preopterećene vanrednim finansijskim izdvajanjima za posrnuća Volstrita, automobilske industrije, tržišta stanova i hipoteka, povećanom nezaposlenošću.

Bela kuća ne bi da i u ovom slučaju interveniše. Zasad Kaliforniji ne pomaže ni upozorenje njenog finansijskog šefa da bi tamošnji potres dodatno „destabilizovao tržište SAD, a možda i sveta”.

Pomoć Kaliforniji „predstavljala bi opasan presedan, koji bi mogao da posluži i ostalim guvernerima da apeluju za federalnu podršku”, izjavio je jedan od glavnih Obaminih savetnika Dejvid Akselrod. Poslednji put je iz Vašingtona hitna potpora stigla pre tri decenije, kad je država Njujork zapala u krizu.

Predsednikovi saradnici poručuju da „Zlatna država” (zvanični nadimak Kalifornije) još nije iskoristila sve unutrašnje antikrizne mogućnosti. Da, na primer, još poveća poreze i smanji potrošnju.

Ujedno, niko ne poriče da je kalifornijski slučaj originalniji i opasniji od sličnih ovdašnjih. Budžetski deficit joj premašio 21 milijardu dolara, a na nedavnom izjašnjavanju su njeni građani odbili da ga novim izdvajanjima smanje. Čak i kad bi ipak uvele vanredne mere doprinosa, a dosadašnje su već dovele do rezova u zdravstvu i školstvu, opet bi ostalo 15 milijardi minusa.

Kalifornijska kriza stavlja, ujedno, na težak ispit ceo ovdašnji sistem. Kako je mogućno, pitaju se mnogi, da ta savezna država – čiji je bruto domaći proizvod oko 1,8 biliona dolara, s kojim bi kao samostalna zemlja bila deveta na svetskoj tabeli ekonomskih sila – spadne na tako „niske grane” da ne može sama da podmiri svoje javne potrebe?

Podozrenja se iskazuju i u drugim vidovima. Zar kao važan centar globalne filmske, kompjuterske, svemirske, poljoprivredne i turističke industrije nije mogla da se organizuje tako da joj ne treba finansijska injekcija iz Vašingtona koji uveliko štampa novac i druge hartije od vrednosti za „program opštenacionalnog oporavka? Kad je Kaliforniji potrebna pomoć, kako li je tek ostalim saveznim državama (ukupno 50)?

Ispostavlja se, istovremeno, da u dejstvu prema saveznoj kasi nema jedinstva među kalifornijskim zakonodavcima u centralnom parlamentu. Tamo čine 10 odsto sastava, njihov je kadar i predsedavajuća Predstavničkim domom Nensi Pelosi, ali se dele po stranačkoj pripadnosti. Vladajuće demokrate bi da priskoče u pomoć „bazi”, a opozicioni republikanci se tome protive, optužujući demokrate, kako u kalifornijskoj tako i u federalnoj legislaturi, za „neodgovorno troškarenje”.

„Proklizavanjima” doprinosi i okolnost da je Kalifornija, iako joj je guverner republikanac, dala jedan od najvećih finansijskih doprinosa izbornim kampanjama demokrata. Kako se oglušiti onda o apele i „svog” guvernera i „svojih” ključnih podržavalaca, pitanje je koje čeka na odgovor.

Obama i Švarceneger bi se, utisak je, lakše dogovorili nego svi drugi akteri. Ali radi se o opštim iskušenjima, koja prevazilaze domete mogućnog razumevanja među moćnim čelnicima.

M. Pantelić