Kraljevski geografi otkrivaju novu Evropu

Od našeg specijalnog izveštača
London, maja – „Isturenog položaja, na rubu evropske razdelnice sever–jug–istok–zapad, Beograd je oduvek bio meta osvajačkih sukoba. Taj Lazar među gradovima bio je razoren dvadesetak puta – i uvek je uspevao da ponovo oživi. Za moga života nacisti su rasturili Beograd, Nemci i Rusi tukli su se za grad 1944. Amerikanci i Britanci bombardovali su ga 1999. godine...” – sa ovim utiskom u Beograd je 2006. godine ušao čuveni svetski putnik Majkl Pejlin (66), predsednik slavnog Kraljevskog geografskog društva Velike Britanije od 1. juna ove godine.

Neutaživa želja za putovanjima, dodirom sa svetovima daleko od predvidive civilizacije odvela je Pejlina na Severni i Južni pol, u Saharu, pa onda i na Himalaje. Geograf u renesansnom značenju odvažnog radoznalca neopterećenog novčanim teskobama, Pejlin je početkom milenijuma uvideo da ne zna gotovo ništa o istočnoj polovini Starog kontinenta.

Pogrešno predstavljana, ignorisana i trapavo zgurana u termin „istočna Evropa”, regija sa one strane nekadašnje gvozdene zavese ostala je mnogobrojnim istraživačkim ekspedicijama nedostupna zbog žilavog klišea da „tamo ” caruje depresivna beživotnost. Da utvrdi istinu, Pejlin je 2006. godine krenuo u ekspediciju na „novu Evropu”, koju je opisao u istoimenoj knjizi.

„Istok i zapad Evrope vekovima dele zajedničku istoriju i baštinu. Treba da saznamo više jedni o drugima, da naučimo da poštujemo jedni druge i da raskrstimo sa prastarim konceptom „nas” i „njih”, zaključio je Pejlin pošto je obišao 20 država, od Slovenije do Turske, Estonije i Češke.

Putnik sa žicom avanture u krvi, pasionirani ljubitelj geografije, Pejlin je nedavno, na konkursu za novog predsednika Kraljevskog geografskog društva – bio jedini kandidat. Predstojeći mandat kormilara institucije koja je u prethodna dva veka povela prve ekspedicije u srce Afrike i Azije, na Severni i Južni pol, a potom u nedođije Amazonije, Bornea i dalje... neće biti jednostavna misija – već se naširoko raspreda u elegantno-kolonijalnom sedištu društva u elitnom londonskom predgrađu Kensington.

„Dolazak Majkla Pejlina, globtrotera, glumca, komičara iz trupe ’Monti Pajton’, na čelo jednog od najslavnijih učenjačkih društava zapadnog sveta – mogao bi biti njegov najizazovniji poduhvat”, procenio je ovih dana londonski „Tajms”.

Naime, nakon dvogodišnjih unutrašnjih previranja, prošle sedmice na vanrednoj skupštini Kraljevskog geografskog društva u Londonu izbio je na površinu –duboki jaz.

Da li je vreme velikih ekspedicija zauvek prošlo? U eri „Gugla” i satelitske navigacije, šta još mora „peške” da se proučava? I ko će još usred teške ekonomske krize da finansira glomazna putešestvija čija je naučna vrednost neizvesna?... Ove dileme izazvale su prošlog ponedeljka žestoku dvočasovnu diskusiju iza zatvorenih vrata društva.

Grupa mlađih članova, uz podršku nekih od najslavnijih britanskih istraživača modernog doba, kritikovala je „staru gardu” da je u poslednjih 10 godina zatrla „duh velikih ekspedicija” koje su širom sveta pronele slavu institucije osnovane 1830. godine.

„Od okeanskog ambisa do prašuma severnog Mozambika, od stanjenih ledenih ploča Arktika do slabo znanih običaja pojedinih naroda... na Zemlji još postoji sila geografskih nepoznanica. Kraljevsko geografsko društvo treba, kao nekad, da povede velike ekspedicije u nepoznato”, insistirao je polarni istraživač Pen Hedou. Predsednik društva ser Gordon Konvej insistirao je na tome da je vreme romantičnih avantura zauvek prošlo i da su „manja, akademski fokusirana istraživanja probitačnija i više primerena vremenu”. Na glasanju tabor „akademista” je pobedio, ali su pristalice velikih ekspedicija dobile skoro 32 odsto glasova.

Na Pejlinu je sada da premosti raskol i nanovo centrira busolu Kraljevskog geografskog društva Velike Britanije.