Poredak stvari

Juče je Bobu Dilanu bio rođendan. Napunio je 68 godina. Njegov novi album „Together Through Life” može se shvatiti kao čestitka koju je najveći trubadur našeg vremena uputio samom sebi.

Mnogi modeli su korišćeni u pokušajima da se objasni njegova muzika. Ovog puta Dilan je sam ponudio onaj koji najviše odgovara. „Ja sam stari bluzer”, kao da poručuje. Ništa više i ništa manje od toga. U njegovom šeširu nije ostalo još mnogo trikova. Nekoliko komada, ne više. Još uvek su, međutim, delotvorni.

Posle trilogije o smrti, životu i žalobnoj nostalgiji – koju čine albumi „Time Out Of Mind” (1997), „Love And Theft” (2001) i „Modern Times” (2006) – Bob Dilan je ponudio opušteno, relaksirano, nepretenciozno, na prvi pogled neambiciozno delo. Album „Together Through Life” je zbirka koju čini deset bluz komada čije neuglačane ivice svedoče o sviračkoj pasiji i gruboj povezanosti sa životom.

Ponuđena muzika omogućava ’slušaču’ da zamisli Boba Dilana kako u nekoj kantini na granici Teksasa i Meksika, uz tekilu i viski – u društvu otpadnika i odmetnika, kauboja i vakerosa, krijumčara i emigranata, kockara i bludnica – pripoveda o životu koji je živeo, ženama koje je zbog nečega voleo, ljudima koje je sretao, kraju koji se približava. Vizija nalikuje nekoj sceni iz Pekinpoovih filmova.

Ključ za razumevanje albuma „Together Through Life” nalazi se na njegovoj poleđini. Tu je smeštena fotografija ciganske muzičke bande, delo slavnog češkog fotografa Jozefa Koudelke. Ta činjenica, u kontekstu ponuđene muzike, upućuje na zaključak da je novi Dilanov album omaž muzičarima, odnosno grupi muzičara koji zajedno muziciraju. Dilanov prateći bend, mada sastavljen od vrhunskih majstora (David Idalgo –akordion, Majk Kembel –električna gitara, Toni Garnijer –bas), svira kao vašarska ekipa kojoj su važniji dobar štimung i fino zezanje od preciznosti i perfekcije. Produkcija, koju je Bob Dilan uradio pod pseudonimom Džek Frost, u skladu je sa ovim opredeljenjem.

Gorke pesme, urađene u kolaboraciji sa Robertom Hanterom, tekstopiscem sastava „Grateful Dead”, ovakvim izvođenjem dobile su na komunikativnosti i neposrednosti. Funkcionišu kao duhovite, setne, mudre opaske čoveka koji je upoznao život, leteo kroz njega „visoko i nisko”, koji zna šta je na njegovom vrhu, a šta na dnu. Ta iskustva mu omogućavaju da se opušteno i mangupski šali sa njegovim surovim zakonitostima, osećanjem usamljenosti i neumitnim protokom vremena. „The sun sinking low/I guess it’s time to go/I feel a chilly breeze/in place of memories”, kaže se u pesmi „Life is Hard”. Bob Dilan razume takav poredak stvari i prihvata ga sa superiornošću mudraca i vrhunskog umetnika. Album „Together Through Life” je o tome.