Muzej predmeta sa mesta zločina

Poruka od Džeka Trboseka i otrovni kišobran kojim je 1978. ubijen bugarski disident Georgi Markov samo su neki od predmeta smeštenih u slabo osvetljenim prostorijama na prvom spratu nove zgrade Skotland jarda.

Ako se bude ostvarila ideja o novom muzeju u čast hitnih službi (policije, vatrogasaca, hitne pomoći), koju podržava i gradonačelnik Londona Boris Džonson, turisti koji „prežive” Dvoranu strave u Muzeju Madam Tiso imaće još jedno mračno mesto za obilazak, gde će sve ove predmete moći da vide.

Svedočanstva o nekim od najstrašnijih zločina za poslednjih 135 godina do sada su bila na raspolaganju samo policiji za edukaciju stručnjaka i retkim izuzecima.

„Crni muzej” su, kako piše londonski „Tajms”, obilazili ambasadori i poslanici britanskog parlamenta, dok na sajtu Metropoliten policije stoji da su se u knjigu posetilaca upisali i pisac ser Artur Konan Dojl, „otac” Šerloka Holmsa, kralj Edvard Sedmi i još neki.

Pošto je 1869. parlament usvojio zakon kojim je policiji dao pravo da zadrži deo ličnih predmeta zatvorenika u obrazovne svrhe, izvesni inspektor Nijem je počeo da pravi zbirku, a prvi posetioci – glavešine Skotland jarda – pregledali su je 1877. Iste godine je novinaru „Obzervera” zabranjen ulazak i on mu je u jednom kasnijem tekstu dao naziv „Crni muzej”, koji se zadržao, mada je on zvanično Muzej zločina.

U prostorijama se danas nalazi 20.000 predmeta za koje je zadužen penzionisani policajac Alan Mekormik.

Tu je sačuvan pištolj kojim je Rut Elis 1955. ubila svog ljubavnika Dejvida Bleklija. Njih su u filmu „Ples sa strancem” iz 1985. glumili Miranda Ričardson i Rupert Everet.

Na policama je takođe kofer iz koga iskače otrovna igla i kojim su ozloglašena braća Krej navodno htela da ubijaju svedoke optužbe u procesima koji su se protiv njih vodili. „Slučaj kofer” je bio preslab osnov za tužbu, mada su braća po drugim optužnicama osuđena i provela ceo život u zatvoru.

Jedan od jezivijih predmeta je dvogled koji izbacuje šiljke pravo u oči onoga ko pokuša da „izoštri sliku”.

Bivši zamenik šefa Skotland jarda Endi Hejman opisao je svoj prvi susret sa ovim mračnim muzejom i kaže da u potpunosti podržava ideju.

„Plašio sam se da ne pokazujem dovoljno poštovanje prema žrtvama. Posle nekoliko trenutaka, brigu su zamenili fascinacija i interesovanje”, kaže Hejman.

To je, međutim, upravo ono zbog čega se čuju kritike na račun planiranog projekta – da bi izlaganje predmeta predstavljalo veličanje zločinaca i nepoštovanje žrtva i njihovih porodica.

Ipak, Brajan Kolman, gradski odbornik, već vidi redove klinaca koji čekaju u redu da kupe ulaznicu i predviđa veliku zaradu koja će dobro doći u vreme ekonomske krize.

Iako je bilo glasina da se u „Crnom muzeju” nalazi tajni dokument koji otkriva identitet Džeka Trboseka, to nije tačno. Od zloglasnog serijskog ubice tamo se čuva okrvavljena dopisnica, u kojoj se on izvinjava što nije bio u mogućnosti da policiji pošalje uvo poslednje žrtve.

Među surovijim pričama o kojima će eventualni muzej svedočiti biće ona o Herijet Lejn, koju je nevenčani suprug ubio i zakopao ispod kuće na Ist Endu. U muzeju se čuvaju ostaci njene kose, dugmad i minđuše koji su pronađeni na mestu gde je telo bilo zakopano, pa čak i meci izvađeni iz lobanje i komad kože, izložen ispod staklenog poklopca, koji je bio ključan za identifikaciju.

U „Crnom muzeju” visi i odelo doktora Votsona, ali ne onog Šerlokovog, već Džona Selbija Votsona, direktora škole, koji je ubio suprugu, a onda bezuspešno pokušao da izvrši samoubistvo gutanjem cijanida. Umro je u zatvoru. Krvave mrlje na rukavima u vreme istrage bile su jedva vidljive, jer se ubica potrudio da detaljno opere odelo, ali su sada sasvim uočljive.

Uzdahe užasa izazivaju i „maske smrti”, gipsani otisci koji su se nekada izlivali na licu zatvorenika posle vešanja i slali na frenološke analize. One donete iz zatvora Njugejt sa visoke police „gledaju” sablažnjene retke posetioce.

Odbornik Kolman kaže da će materijal biti izložen ne da izazove „jeftino uzbuđenje” nego da pokaže i obrazuje.

Slično je mislio i Orson Vels dok je svojevremeno radio dokumentarnu radijsku seriju za Bi-Bi-Si, ispredajući priču oko svakog predmeta iz „skladišta ubica”.

„Ovim dokazima ne treba da se bave samo kriminolozi, već svako ko proučava nečovečnost čoveka prema drugom čoveku”, rekao je Vels.

J. Kavaja