Nove elektrane šansa za domaće fabrike

Proizvođači, montažeri i projektanti iz elektromašinogradnje, koji su proteklih pet-šest godina bili na kolenima, zahvaljujući obnovitermoelektrana nisu stavili katanac. Očekuju da će ih zbog izgradnje TE „Kolubara B” i trećeg bloka TENT-a B i njih „ogrejati sunce” i da će konačno stati na noge.

Mladen Simović,direktor „Energoprojekt Entela”, kaže da sukapaciteti srpske mašinogradnje znatno veći od trenutnih zahteva na tržištu. On dodaje da je izgradnja dve elektrane važna za energetski sistem i da je izuzetno značajno da se nastavi sa redovnim kapitalnim remontima i revitalizacijom postojećih objekata.

– Poslednjih četiri-pet godina EPS je najvećim delom iz sopstvenih sredstava, ali i novca dobijenog iz EU, učinio mnogo na obnovi energetskih objekata koji su sada čak i bolji nego kada su bili novi. Zbog toga je u januaru, u jeku energetske krize, bila rekordna proizvodnja struje, zbog čega nije došlo do kolapsa energetskog sistema – rekao je Simović.

On dodaje da su i predstojeći kapitalni remonti u termoelektranama EPS-a, posle revitalizacija, izuzetno značajni za srpsku elektromašinogradnju i za „Energoprojekt” koji od osnivanja prati EPS u obnovi hidroelektrana i termoelektrana.

– Naša kompanija može da da veliki doprinos u izgradnji novih objekata, jer eventualni strani partneri EPS-a očekuju bogato iskustvo iz sveta koje mi imamo – napominje Simović.

Branko Šljivar, generalni direktor „Goša montaže” a. d., napominje da je domaćamašinogradnja u katastrofalnom stanju, jer su gotovo sve investicije ili zaustavljene ili umanjene.On dodaje da kompanije iz ovog dela industrije rade na otpepeljivanju u TENT-u „B” i termoelektranama u Drmnu, kao i na otpepeljivanju i elektrofilteru na TE „Kolubara”, blok 5.

–Na Hidroelektrana „Ovčar banja” se radi drugi i treba da počne revitalizacija prvog od četiri agregata.Na rudarskoj opremi se završava nov sistem za površinski otkop u Kolubari na Zapadnom polju.U toku su remonti na svim termoelektranama koji će biti završeni u junu.Posle toga i firme iz srpske mašinogradnje koje su naslonjene na EPS ostaju nezaposlene, dok su druge u težem finansijskom položaju. Poslovi u EPS-u su jedini način za preživljavanje velikog broja srpskih firmi i desetina hiljada ljudi – napominje Šljivar.

Naš sagovornik kaže da je izgradnja dve elektrane u vrednosti od najmanje milijardu i po evra velika nada i velika šansa za razvoj domaćih kompanija iz mašinogradnje i da se plaši da mnoge firme do tada, ako EPS ne nastavi tekuće investicije, neće moći da prežive.

– Izuzetno smo zainteresovani za rad na razvojnim projektima EPS-a zajedno sa drugim kompanijama iz Srbije. Svetska ekonomska kriza mogla bi dotući srpsku privredu, a posebno mašinogradnju, što smo i osetili 23. septembra 2008. god kad nam je „Ju-Es stil Srbija” bez ikakve najave istog jutra otpustio 300 radnika. Dosad smo zbog krize izgubili oko pet miliona evra – ističe Šljivar.

Milenko Nikolić, direktor razvoja u Institutu „Mihajlo Pupin”, kaže da su kompanije iz mašinogradnje „preživele” zahvaljujući EPS-u, jer su dobile mnogobrojne poslove. U tom periodu je narasla svest o potrebi objedinjavanja i organizovanja domaćih kapaciteta u konzorcijum koji bi spremno dočekao tendere za gradnju novih proizvodnih objekata kakvih nije bilo duže od 20 godina.

– Siguran sam da je u ovom trenutku domaća elektromašinogradnja sa „Energoprojektom” načelu osposobljena da projektuje i gradi najsloženije objekte. Srpske kompanije su se organizovale i spremno dočekuju projekte, računajući da se maksimalno angažuju domaći kapaciteti uz najnužnije učešće stranih firmi u isporuci delova opreme. Konzorcijum koji čine vodeća preduzeća i instituti u oblasti elektromašinogradnje će svakako pod najpovoljnijim uslovima dati ponudu za naredne projekte, pri čemu osim od elektroprivrede očekuju i od vlade da pokaže rešenost da nikako ne dozvoli da se i ovako redukovani poslovi daju drugima – kaže Nikolić. – Naš institut je – dodaje – razvojem i realizacijom sistema automatskog upravljanja na nizu blokova u EPS-u dokazao da je po kvalitetu rame uz rame sa najvećim svetskim firmama, a po ceni znatno ispod njih. Ti poslovi su u Srbiji zadržali na desetine mladih stručnjaka.

Boško Buha, direktor Direkcije EPS-a za proizvodnju energije, ističe iskustvo TE „Nikola Tesla” u angažovanju domaćih izvođača radova tokom revitalizacije termoblokova. Po njemu, rezultati su bili slabi dok su firme samostalno nastupale i vodile samo određene segmente poslova. Takva praksa promenjena je u revitalizaciji bloka A4. Kod tog bloka projekat je podeljen na pet delova, tako što su poslovi grupisani, a oko njih se okupilo dvadesetak značajnih domaćih firmi. Na čelu jedne grupe je bio „Energoprojekt”, koji je zajedno sa Institutom „Mihajlo Pupin”, „Izoprogresom” „Termoelektrom” i Institutom „Nikola Tesla” ne samo uspešno obavio posao, već su svi zajedno, a uz punu saradnju stručnjaka EPS-a, koji su najbolje poznavali proizvodni proces, napravili prvi domaći elektrofilter kakav u to vreme nije imao ni renomirani evropski proizvođač tih filtera.

Dejan Spalović