Pariz me ne ostavlja ravnodušnom

Prirodno je da Jelena Janković kao teniserka iz najužeg svetskog vrha pretenduje na elegantni trofej za pobednicu „Rolan Garosa”, ali nju ne ubrajaju među glavne favorite. Teniska javnost oseća da nije sklopljen mozaik za trijumfalni pohod.

Da je onog njenog atomskog tenisa, boljeg nego ikad, kada se potkraj prošle sezone u velikom stilu vratila na prvo mesto svetske liste, nadmoćno pobeđujući tri nedelje uzastopno, nedoumica ne bi bilo – u Pariz bi došla kao najveći favorit za titulu. Ovako, zbog njene varljive igre postavlja se ista zagonetka – koliki je zaista domet Jankovićeve na pariskom turniru za „gren-slem”.

Kakva su Vam očekivanja na „Rolan Garosu”?

– Spremnasam. Ićićukorakpokorak, bezopterećenjadamoramdatrijumfujem. Sigurna sam da ću dati sve od sebe.

Kada od Vas možemo da očekujemo igru kao kada ste, igrajući najbolje u karijeri, ubedljivo osvojili tri titule uzastopno?

– Uskoro. Treniram vredno. Pokušavam da popravimneke segmenete u igri i da se potpuno vratim u dobru formu. Želja mi je ne da igram kao prošle godine kada sam imala sjajnu seriju pobeda i završila godinu na prvom mestu, već da budem još bolja. Verujem u sebe, a najvažnije je da me posluži zdravlje.

Posle pobede u Marbelji, na prvom turniru na šljaci ove godine, izrazili ste veliko zadovoljstvo i ohrabrenje. Koji su uzroci poraza na tri poslednja turnira na šljaci, na mečevima na kojima ste bili favoriti, i da li smatrate da ste otklonili nedostatke?

Razbolela sam se u Ljeidi, kada sam, neposredno posle turnira u Marbelji, igrala za reprezentaciju protiv Španije u Kupu federacije. Teško sam disala. Igrala sam bolesna, malaksala, pod temperaturom, ali sam želela da pomognem timu da se plasira u Svetsku grupu, gde ćemo dogodine biti među osam najboljih reprezentacija. Odmah posledva meča u Ljeidi, otputovala sam u Štutgart i nastavila da igram, bez odmora. Prehlada se odužila, a baš zbog tog otežanog disanja brže sam se zamarala. Sve se to odrazilo na moju igru i kondiciju pa nisam pružila maksimum. Poučena tim iskustvom shvatila sam kako treba da igram. Pokušala sam to da popravim u poslednje vreme pa se nadam da ću na Rolan Garosu pružiti igru koja će mi donositi pobede.

Prošlu sezonu ste završili na prvom mestu, ali ste ga prepustili drugim teniserkama relativno brzo?

– Glavni razlog je promena bodovanja. Da je ostalo po starom, čak da sam izgubila i u prvom kolu na Međunarodnom prvenstvu Australije u Melburnu, ostala bih prva,jer sam sa 1.500 poena više od Serene Vilijams bila nedostižna za nju. Ali, to je sve izmenjeno. Ispala sam u osmini finala, ona je trijumfovala i prestigla me već posle prvog gren-slema u godini. Neobazirem se na to. Nije mi bitan plasman već kako igram. Ako igram dobro, pobeđivaću, a to je put za povratak na prvo mesto.Uoči sezone ste izjavili da ste spremniji nego ikada, a nedugo zatim da su se kondicione pripreme loše odrazile na Vašu igru?

(/slika2)– Mislila sam da sam spremnija nego ikada jer sam bila fizički jača nego ikad. S dodavanjem mišićne mase, međutim, došli su i kilogrami koji su me usporili, a na tu težinu nisam navikla. Kao da sam osećala da to nije moje telo. To se loše odrazilo na moju igru i zato nisam počela sezonu kako sam želela. Sada se sve to menja. Trebalo mi je nekoliko meseci da vratim svoju prepoznatljivu igru koja je bila narušena zbog svih tih fizičkih promena, posledica kondicionih priprema.

Da li saradnja s novim kondicionim trenerom daje rezultate?

– Pokušavam da budem onakva kakva sam bila bez specifičnog kondicionog treninga, jer sam i bez posebnih kondicionih priprema bila jedna od najbržih teniserki. Možda je to i genetski. Dok me je bivši trener usporio, novi pokušava da me vrati na staro stanje, a to se manje-više postiže radom na kondiciji na samom terenu.

Da li zaista razmišljate o prekidu saradnje s glavnim trenerom Rikardom Sančezom?

– Još ne znam odgovor na to pitanje. Videćemo... U svakom slučaju, želim trenera koji će mi pomoći da dostignem vrhunac u igri i počnem da osvajam gren-slemove.

Kažete da u Vašoj igri ima još mnogo mesta za napredovanje. Na šta, prevashodno, mislite?

– Radim na poboljšanju servisa, prilaza na mrežu, na tome da svojim dobrim udarcima sa osnovne linije brže završavam poene, a tako ću i manje da se zamaram. Cilj mi je da nametnem igru i da diktiram ritam od samog početka meča, bez oscilacija.

Kakve planove s Vama ima agencija IMG i zašto ste se opredelili da nosite opremu kineskog proizvođača ANTA?

– IMG je jedna od najvećih menadžerskih agencija na svetu. Samim tim što me je izabrala da budem u njoj, od mene se mnogo očekuje. Oni smatraju da sam sportistkinja neverovatnog talenta i neograničenog potencijala, da su mi rezultati, otvorenost, srdačnost i osmeh doneli ogromnu popularnost i da ćemo zajedničkim snagama postaviti nove standarde u marketingu. Na tome se radi i rezultati se tek očekuju. Za ANTU sam se opredelila zato što je to novi brend u tenisu. ANTA je jedan od najvećih proizvođača sportske obuće na svetu, ali je prvi put u tenisu. To je za mene veliki izazov, pogotovo što su me izabrali da budem njihov međunarodni amabasador za tenis.

Ko su po Vama teniserke koje će se u narednih pet godina boriti za svetski vrh i zašto?

Teško pitanje i teško je odgovoriti na njega. Vreme će pokazati…

Koje su Vaše životne ambicije pored tenisa?

– Sve što radim, radim s velikom željom i profesionalizmom. Ja i studiram tako da mi neće biti teško da izaberem posao kojim ću se baviti po završetku karijere.

Vaše omiljene ličnosti u svetu tenisa?

– Ima mnogo ličnosti koje su mi drage, ali izdvajam Moniku Seleš. Nju slava nimalo nije promenila. Ostala je čvrsto na zemlji. Prijatna je. Zrači toplinom. Ima sve osobine vrhunskog sportiste.

Kako doživljavate Pariz i po čemu je on drugačiji od ostalih u kojima ste bili?

– Pariz je jedan od najlepših gradova sveta, grad večne ljubavi i romantike, ekstravagnatne mode i vrednih kulturno-istorijskih spomenika... Nije lako opisati Pariz u nekoliko rečenica. Pored mog Beograda, koji mi je u srcu, Pariz je za mene grad snova. Nekako me uvek podseti na Van Goga, Pikasa, Dalija, a posebno na Koko Šanel, s obzirom da volim modu. Pariz me ne ostavlja ravnodušnom.

Čemu se najviše radujete pri svakom povratku u Beograd?

– Posle dugih putovanja, kojima je izložen svaki teniser, rodni grad uvek doživljavam drugačije i s velikim ushićenjem. Volim beogradske ulice, volim ljude koji proživljavaju sve moje mečeve, ali, naravno, susreti s porodicom i dragim prijateljima uvek me ispune neobičnom radošću. Sve to zajedno je ono što mi nedostaje dok nisam u Beogradu.

Goran Anđelić