Čopori pasa napadaju

Nije čudno što sugrađani strepe i sumnjaju u bezazlenost pasa lutalica kada se veruje da ih u Beogradu ima više od 5.000, a u Srbiji oko 50.000. Podaci su poražavajući s obzirom na to da se, u odnosu na 2007. godinu, broj četvoronožaca povećao za četvrtinu. Čopori pasa sve češće napadaju sugrađane pa se na dežurni telefon Veterinarske stanice „Beograd” dnevno javi više od 40 ljudi. Pozivi stižu uglavnom iz novobeogradskog Bloka 45, lokacije „popularne” za napuštanje i ostavljanje životinja, naselja Altina u Zemunu, Bežanijske kose i Mirijeva, poznatog po najučestalijem trovanju pasa. Ni žitelji ostalih delova grada nisu sasvim bezbedni. Pogotovo su ugrožena mesta na kojima psi mogu naći hranu – groblja, blizina bolnica i predškolskih ustanova.

U prestonici su prošle godine evidentirane 2.582 osobe sa ozledama od ujeda pasa, od kojih su 20 odsto deca uzrasta do šest godina.

Veliki broj prijavljenih povređenih osoba je zabrinjavajući jer postoji mogućnost prenošenja besnila koje nosi neizbežan smrtni ishod. Iako je poslednji slučaj ove bolesti kod čoveka zabeležen u našoj zemlji 1976. godine, reč je o ozbiljnom problemu zbog toga što zaraženih pasa, lisica i drugih životinja ima sve više.

Zaštitnici životinja za probleme koje stvaraju psi okrivljuju neodgovorne građane i vlast, dok nenaklonjeni ljubimcima sve češće „uzimaju stvar” u svoje ruke. Zbog toga je, kako kaže Elvir Burazerović, predsednik Organizacije zapoštovanje i brigu o životinjama „Orka”, rizik po zdravlje i život ljudi zbog učestalog neovlašćenog postavljanja opasnih otrova na javnim površinama s namerom da usmrte pse, „skočio” čak za 70 odsto.

– Slučajevi zlostavljanja životinja povećani su za 38 odsto, a sa druge strane zbog samo delimično sprovođenestrategije rešavanja problema pasa lutalicauvećan je broj povreda ljudi na 25 odsto– tvrdi Burazerović.

Odlučeno je da rešavanje problema pasa lutalica preuzmu lokalne samouprave pod palicom Sekretarijata za komunalne i stambene poslove, ali nadležni još nisu počeli da deluju.

Vladimir Terzin, savetnik gradonačelnika u oblasti veterine, priznaje da se usporilo sa primenom strategije.

– U 2007. godini obeleženo je i vakcinisano 4.000 napuštenih pasa, mikročipovano 7.000 vlasničkih kučića, urađen plan za izgradnju groblja i prihvatilišta za kućne ljubimce. Ali, svega 2.500 pasa kastrirano je lani. Istina je da manje radimo, ali će do kraja meseca grad preuzeti Veterinarsku stanicu „Beograd” pod svoje okrilje, tako da ćemo ubrzati akciju. Do tada obavljamo revakcinisanje 1.500 napuštenih kučića tako što ih hvatamo, proveravamo zdravstveno stanje, vakcinišemo i vraćamo na ulice – rekao je Terzin.

Milivoje Lazić, direktor Veterinarske stanice „Beograd”, ističe da će se situacija poboljšati, pogotovu što se tiče ugroženih zona u kojima ima najviše pasa lutalica.

– To što su čopori u određenom periodu koncentrisani u jednom delu grada, ne znači da su tu stalno. Često menjaju mesto, tako da se jedan čopor može videti u više gradskih opština – ističe Lazić.

Treba znati da lutalice nastaju samo na dva načina – napuštanjem i razmnožavanjem. Zbog toga se, smatra Terzin, problem rešava odgovornim vlasništvom, masovnom sterilizacijom,informisanjem i obrazovanjem građana.

– Sledeće godine uvešćemo porez na životinje, a to znači da će vlasnici nesterilisanih kučića morati da plate kaznu. Verujem i da će problem nestati kada čin napuštanja životinja uđe u krivična dela i za počinioce budu propisane rigorozne kazne – tvrdi Terzin.

Lj. Perović