Svet opet na atomskom ispitu
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 26. maja – Iako je juče ovde bio praznik, strateški tim Baraka Obame se sastajao svakih nekoliko sati, sve do uveče kada se okupio u sali za vanredne situacije, odakle predsednik održava veze sa američkim oružanim snagama širom sveta. Šef Bele kuće je pozivao i saveznike na Dalekom istoku obećavajući im povećanu odbrambenu solidarnost i ceo svet da se objedini u naporima za sprečavanje nove opšte opasnosti.
I u većini drugih zemalja kao da je proradio alarmni sistem povodom severnokorejske nuklearne i raketne probe. Vanredno se sinoć sastao i Savet bezbednosti UN, izrazivši jednoglasnost, kakva se ispoljava vrlo retko i „kad druge nema”, u osudi poteza Pjongjanga, kome danas priprema novu upozoravajuću i verovatno dodatno kaznenu rezoluciju.
Reklo bi se da se radi o naznakama nastajanja novog fenomena – zbijanja međunarodnih redova u suočavanju sa sve izrazitijim širenjem nuklearnih arsenala, koji bi od hladnoratovskog sredstva velikih sila za međusobno „uzdržavanje” mogli da prerastu u masovnu pojavu, a time i izađu „izvan međunarodne regulacije”. Iskušenje je i znatno šire. S jedne strane se pokazalo da zemlje koje poseduju atomske bombe niko ne napada, bar ne frontalno, a s druge strane pitanje je da li bi to pravilo važilo kad bi se oružje za masovno uništavanje razmnožilo, takoreći kao revolveri na Divljem zapadu.
Povodom severnokorejskog slučaja, ovde je s posebnim zadovoljstvom pozdravljena osuda koje su mu izrekli predstavnici Moskve i Pekinga u Savetu bezbednosti. AP je, tako, naglašeno preneo izjavu ruskog ambasadora i trenutno predsedavajućeg u Savetu Vitalija Čurkina da se radi o neobičnom događaju, protivnom ne samo rezolucijama Saveta nego i međunarodnim sporazumima o neširenju nuklearnog oružja i zabrani nuklearnih proba, pa da Rusija smatra da je kršenje tih ugovora „vrlo ozbiljna stvar” i da zahteva „jak odgovor”.
Nije, međutim, izvesno, da li će se pet stalnih članica Saveta (SAD, Rusija, Britanija, Francuska i Kina), koji se sinoć posebnu sastao uz učešće predstavnika Japana i Južne Koreje (čiji je diplomata Ban Ki Mun generalni sekretar UN), odmah saglasiti o dometima dodatnih mera protiv Pjongjanga, a naročito oko načina da se reči sprovedu u dela. Čini se, takođe, da je taj kvintet u ovom slučaju usaglašeniji nego u drugim iskušenjima od Balkana do Irana (koji se u Vašingtonu vidi kao „glavni otpadnik” i u nuklearnim i u bliskoistočnim i u ukupnim globalnim kretanjima).
Zanimljiva su reagovanja ovdašnjih glavnih novina. „Njujork tajms” ocenjuje da su severnokorejski nuklearni i raketni testovi „rani test i za Obamu” (na predsedničkoj dužnosti od 20. januara) na koji on sprema odlučnije odgovore nego njegov prethodnik Džordž Buš mlađi, 2006. kada je Severna Koreja objavila prvu nuklearnu probu. Nema međutim, dodaje se, zasad veliki izbor.
Obami je stalo da pojača sankcije prema Pjongjangu, pri čemu zasad „nema mnogo mogućnosti, a kao najizgledniji metod, nastavlja se, izgleda efikasnije presretanje brodova sa severnokorejskim isporukama. Time bi se bar ostvarila prognoza Bele kuće da režim Kim Džong Ila najnovijim potezima zapada u „dublju izolaciju”.
Sugeriše se, ujedno, da je „veći problem” od samog nuklearnog testa mogućnost da Pjongjang prodaje materijal za atomsko oružje. I da tako ono postane takoreći opšte (ne)dobro. Predstavnik Pentagona je stvari pojednostavio: „Nuklearno naoružana Severna Koreja je najveća opasnost po Aziju.”
„Vašington post” preporučuje, u današnjem uvodniku, da se prestane s cenkanjem. Tačnije – da se severnokorejski nuklearni testovi ne tretiraju preozbiljno, već da se protumače kao „novi blef” i da se Pjongjangu više ništa ne nudi dok on ne dokaže da je spreman na delotvornu saradnju. Samo treba nastaviti sa zahtevima za pojačavanje sankcija pogotovu SAD prema Severnoj Koreji, uključujući zamrzavanje njenih računa u inostranstvu, uz ostavljanje mogućnosti za nastavak šestornih pregovora (još Kina, Rusija, Japan i Južna Koreja).
Neutralne posmatrače, ako ih još ima, posebno zabrinjava okolnost da se najistrajniji ostatak hladnog rata ispostavlja kao savremeni prioritet. U vidu nuklearizacije na pre više od pola veka podeljenom Korejskom poluostrvu…