Federer ima sjajan smisao za humor

Na istaknutom mestu u Rolan Garosu još jednom je podignuta španska zastava. Vijori se u čast neprikosnovenog kralja šljake Rafaela Nadala, četvorostrukog uzastopnog pobednika.

Do nje je ovaj put naša „trobojka”. Godina je prošla, evo, od kada se srećno lice Ane Ivanović oglednulo u srebrnom peharu „Suzan Lenglan”, napravljenim s prefinjenim osećajem da je za žensku ruku. Toliko je, eto, otkako su nam srca bila ispunjena radošću i ponosom kada je mir Bulonjske šume u Parizu uzvišeno prekinula himna „Bože pravde”, u slavu jednog od barjaktara zadivljujućeg fenomena koji su u svetu nazvali „srpska teniska revolucija”.

Najvrednija pobeda Ivanovićeve nekako je bila vrhunac romantizma našeg tenisa, koji jenjava pod okrutnim zakonom sporta da je teže ostati na vrhu nego dospeti do njega. Posle godine s mnogo više trenutaka za zaborav, ona se vratila na mesto trijumfa s bremenom šampiona.

Da li ste fizički i mentalno spremni za odbranu trofeja na „Rolan Garosu”?

Jesam. Važno je da je povreda kolena zalečena na vreme. Ne osećam bol. Jedva sam čekala da turnir počne. Uzbuđena sam i zbog povratka u Pariz koji mi je probudio lepa sećanja na trijumf, ali i na finale pretprošle godine, pobedu na debitantskom „Rolan Garosu” 2005. protiv Francuskinje Morezmo koja je tada bila treća na listi i imala podršku punog stadiona...

Odigrali ste samo tri meča na šljaci uoči „Rolan Garosa”, a veliki turnir u Madridu ste propustili. Koliko je to uticalo na Vašu formu uoči „Rolan Garosa” i kakva je situacija s povredom?

Takav splet okolnosti nije povoljan za savršenu pripremu. Ali, ni prošle godine nisam mnogo igrala na šljaci uoči turnira u Parizu pa sam trijumfovala. Svaki duel je posebna priča i ići ću iz priče u priču. Gren-slem se ne osvaja na prvom meču niti prve nedelje, već na kraju druge, a pokušaću da iz kola u kolo budem sve bolja.

Prošle godine ste trijumfovali, a uvertira na šljaci nije bila ohrabrujuća. U polufinalu u Berlinu ste pretrpeli poraz protiv Dementjeve, koji Vas je veoma razočarao, a potom ste u Rimu izgubili već na prvom meču, s autsajderom Bugarkom Pironkovom. Usledila je velika pobeda i plasman na prvo mesto.

Upravo tako. S druge strane, ponekad ni sjajna pripremljenost ne garantuje titulu. To je nemoguće predvideti na najvećim turnirima. Zato je bolje sačekati, videti kako se stvari odvijaju, kakav je žreb, teren... Sigurna sam da će i ovaj „Rolan Garos” da bude veoma zanimljiv.

U finalu ste ubedljivo pobedili Ruskinju Safinu koja je sada prva na listi i igra vrlo dobro. S njom možete da se sretnete već u četvrtfinalu. Kakav će biti ishod?

(/slika2)Jedino što sigurno može da se očekuje jeste da bi meč bio izuzetno težak. Ona je sjajna teniserka, a očigledno je da njena igra i spremnost na veoma visokom nivou u poslednje vreme. Smatraju je prvim favoritom. Susret s njom bi bio veliki izazov za mene.

Kažete da ste zadovoljni saradnjom s trenerom Kardonom. Koje biste njegove savete istakli kao najznačajnije ili drukčije u odnosu na Vaše prethodne trenere?

On je veoma pozitivna osoba. Ključ njegove taktike jeste neprestana napadačka igra. Prošle godine i početkom ove bila sam dugo konfuzna na terenu, pošto je moj bivši trener pokušao da uvede promene i u moju igru i u moju tehniku. Uvažavala sam njegove savete, ali mi to u praksi nije pomoglo. S Kardonom je došlo i ohrabrenje. Smatram da naša saradnja ide u pravom smeru.

Šta Vam savetuje za igru na šljaci?

Na šljaci je najvažnije strpljenje. Moj susret s najboljom španskom teniserkom Medinom Gariges nedavno u Kupu federacije jeste pravi primer za to. Izgubila sam prvi set zato što mi je taktika bila loša. Bila sam nestrpljiva i brzopleta. Povrh svega, bio mi je to prvi meč ove godine

na šljaci, na koju se nisam navikla. Morala sam korenito da menjam strategiju, što se kaže, u hodu. U sledeća dva seta njoj su pripala samo tri gema.

Kardonovo ime u tenisu u vezi je s višestrukim trijumfima slavne Navratilove na Vimbldonu. Očekujete li da se na travnatoj podlozi najbolje i uoče rezultati njegovog rada s Vama?

Na to ću vam odgovoriti posle Vimbldona. Još nismo imali treninge na travi, ali Vimbldon nam je u mislima. To je njegov omiljeni turnir, a jedan od mojih snova je da podignem trofej i na Centralnom terenu.

Posle osvajanja „Rolan Garosa” i prvog mesta imali ste neke veoma bolne poraze. Kako ste se osećali u toj najvećoj krizi u Vašoj karijeri i kako ste pronašli put da je prebrodite?

Bili su mi to veoma teški dani. Bila sam očajna zbog povrede. Opsedala su me razmišljanja o lošoj igri, o tome kako da prebrodim krizu, ali zbog povrede nisam mogla ništa da preduzmem. Brige su mi iscrple svu energiju. Naposletku, propustila sam i Olimpijske igre u Pekingu, kojima sam se toliko radovala. Uprkos velikim problemima, neprestano sam bodrila sebe, znajući da samo tako mogu da se vratim na pravi put. I uspela sam. Delovala sam mnogo bolje kako se sezona bližila kraju, a vrhunac oporavka je bila ubedljiva pobeda u finalu u dvorani u Lincu protiv Ruskinje Zvonarjove, koja je igrala u odličnoj formi.

Na kojem mestu na svetskoj listi vidite sebe na kraju ove godine?

Ne razmišljam mnogo o tome. Ranije je to bio slučaj, a tako sam samo napravila sebi bespotrebno opterećenje. Bolje je posvetiti se igri, jer ako je igra dobra, dobri će biti i rezultati i plasman.

Mislite li da Marija Šarapova i Kim Klajsters mogu brzo da se vrate u sami vrh?

Svakako. Njihove šanse za uspešan povratak su velike, zato što su sjajne teniserke, s odličnim igračkim sposobnostima i odlučnošću. Nadam se da ću se sastati s njima vrlo brzo.

U čemu je tajna trajanja sestara Vilijams?

Ne znam mnogo o njihovom načinu života i načinu treniranja, tako da ne mogu da dam pouzdan odgovor. Međutim, nije tajna da su savršeno fizički građene, prave atlete koje imaju silovite udarce. Kad se igra protiv njih, najbitnije je da servis ili prvi uzvratni udarac budu snažni, inače će vas zgromiti. Tajna njihovog trajanja u vrhunskom tenisu verovatno je u tome što najbolje igraju na turnirima za gren-slem.

Kako biste opisali Pariz i po čemu je taj grad drugačiji od ostalih?

Pariz mi je jedan od omiljenih gradova. Jednostavno, predivno mesto, s očaravajućom arhitekturom, a to je ono što me zadivi u bilo kojem gradu. Pariz ima i mnogo dobrih restorana...

Po čemu se Beograd razlikuje od ostalih velikih svetskih gradova?

Lepota Beograda je u Beograđanima, u našem narodu. Omiljena mesta su mi Ušće i Kalemegdan. Mnogi članovi mog tima su često imali priliku da posete Beograd i oduševljeni su. Ponosna sam zbog toga i drago mi je zbog njihovih prijatnih utisaka. Posebno ističu gostoljubivost našeg sveta.

Ko od tenisera (teniserki) van terena najviše odudara od slike koja se može steći o njemu (njoj) na terenu?

To je veoma teško pitanje. Možda – Rože Federer. Očaravaju njegovo držanje na terenu i njegova posvećenost igri. Ali, izvan terena on nije tako zastrašujuće ozbiljan. Često se smeje i ima sjajan smisao za humor. Divna je osoba.

Goran Anđelić