Naočare, sočiva ili laser?

Dobar vid zdravih osoba najviše zavisi od rožnjače, na kojoj se svetlosni zraci prelamaju, budući da ovaj spoljašnji i najistaknutiji deo oka propušta i prelama 70 do 80 odsto svetlosti. Kad je pravilnog oblika i zakrivljenosti, rožnjača precizno prelama svetlosne zrake i mi imamo jasnu sliku posmatranog predmeta. Ali, ako je suviše zakrivljena kao kod kratkovidosti, ili zaravnjena u slučaju dalekovidosti, udaljeni predmeti će izgledati zamagljeno. Ukoliko je njena površina neravnomerno zakrivljena, kao kod astigmatizma, slika na mrežnjači biće iskrivljena.

Dužina očne jabučice je takođevažnazadobru oštrinu vida. Akojeokoduže od normalnog, svetlost se prelama ispredmrežnjače, a kada je kratko, zraci se ukrštaju iza nje. U oba slučaja, vid će biti zamućen i neophodna je korekcija.

Ove nepravilnosti u prelamanju svetlosti (refrakcija) mogu da se poprave naočarima ili kontaktnim sočivima, ali se pomagalima vid koriguje samo dok se koriste. To je i razlog što je savremena nauka nastojala da pronađe trajna rešenja. Usavršavanjem laserske tehnologije i kompjuterski vođene laserske mikrohirurgije, danas anomalije vida mogu trajno da se uklone kod 95 odsto operisanih. Međutim, to ne znači da su naočare i sočiva otišle u istoriju, naglašava doktorka Slađana Delević, oftalmolog.         

Za svakog ponešto

Koji je najbolji način za korekciju: naočare, sočiva ili laser ? Po rečima naše sagovornice, nijedna od ovih metoda korekcije vida nije savršena, i zato se sve koriste. Ispravljanje vida se, naime, obavlja prema individualnim specifičnostima oka, ali se uzimaju u obzir i način života, vrsta posla i uzrast. Ne može biti isto kod bankarskog službenika i vatrogasca, ili kod dece i odraslih.

(/slika2)– Manje refrakcione anomalije mogu dobro da se koriguju nošenjem naočara. Osim toga, prilagođavanje na naočare je lako, a mogu da budu i modni detalj. Nepravilnosti većeg stepena, kao što su astigmatizam ili velika dioptrijska razlika između očiju su znatno komplikovanije za korekciju naočarima, čak i kad su stakla najpreciznije izrade. U tom slučaju se preporučuje nošenje kontaktnih sočiva.

Od doktorke Delević takođe saznajemo da se specijalnim kontaktnim sočivima mogu ispraviti i teže nepravilnosti vida, kao što su određene vrste astigmatizma i oboljenja rožnjače. Sočiva kod ovih anomalija omogućavaju da se izbegne neželjena pojava smanjenih ili uveličanih likova koji su česti kada se koriguju naočarima. Prednost sočiva je što se može izabrati gotovo idealno za svako oko pojedinačno, i time postići maksimalna oštrina vida. Sočiva mogu biti propusna na gas, tvrda, meka, standardna, torična, za planiranu zamenu, produženo nošenje, bifokalna, multifokalna. Najnovija, silikonska, propuštaju mnogo veću količinu kiseonika od dosadašnjih i tako omogućavaju rožnjači da diše. Zahvaljujući tome smanjuje se mogućnost komplikacija koje njihovo nošenje izaziva.

Ako se dobri rezultati postižu nošenjem naočara i kontaktnih sočiva, čemu refrakciona hirurgija?

– Laserske intervencije, kao što je već naglašeno, omogućavaju potpuno ili delimično oslobađanje od nošenja naočara ili kontaktnih sočiva, a nepravilnosti prelamanja svetlosti u rožnjači se najčešće rešavaju trajno. Operacije najsavremenijim laserima se mere u sekundama, budući da se fantastičnom preciznošću u samo jednoj sekundi koriguje jedna dioptrija! Međutim, ako vid ne može da se poboljša naočarima ili sočivima, neće se korigovati ni laserom.

Zavisno od dijagnoze primenjuje se više metoda i tehnika laserske korekcije dioptrije (PRK, LASIK, EPI LASIK, LASEK), ali su dve vrste osnovne. Jedna je fotorefraktivna keratektomija (PRK) koja koristi egzajmer laser za korekciju kratkovidosti, dalekovidosti i astigmatizma malog do srednjeg stepena. Laser remodelira površinu rožnjače i na taj način se štede i čuvaju od obolevanja njene dublje strukture. Posle PRK intervencije stavlja se kontaktno sočivo koje se nosi dva do tri dana.

Druga je LASIK metoda, kojom se koriguju kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam niskog do vrlo visokog stepena. Tokom operacije prvo se podigne površni sloj rožnjače ili membrana, a zatim se korekcija obavlja na njenom središnjem sloju. Potom se membrana vraća u prvobitni položaj.

Posle korekcije – redovna kontrola

(/slika3)– Dalekovidost je moguće laserski korigovati do plus šest, kratkovidost do minus 12, astigmatizam do šest. Osobe sa dioptrijom većom od minus šest imaju veći rizik od nastanka glaukoma i odlubljivanja mrežnjače i posle laserske intervencije, i zato im se preporučuje redovna kontrola. Jedan od najvažnijih preduslova za uspeh u primeni refrakcione hirurgije su merenja i ispitivanja na osnovu kojih se pravi definitivni plan za izvođenje operacije. Osim toga, da bi uspeh u uklanjanju refrakcionih anomalija bio potpun, neophodna je dobra saradnja bolesnika i lekara, kao i edukovan oftalmolog u oblasti kontaktologije i oftalmohirurgije – kaže naša sagovornica.

Da li se dalekovidost, kratkovidost i astigmatizam mogu sprečiti uzimanjem vitamina, izbegavanjem rada na blizinu i na kompjuteru, ili nekim drugim merama?

Po rečima dr Delević, nije dokazano da bilo šta od navedenog u pozitivnom ili negativnom smislu utiče na oštrinu vida. Nažalost, u našoj sredini još istrajava zabluda koja značajno može da smanji vid: mnogi smatraju da će povećanjem dioptrije na naočarima progresivno slabiti vid i odlažu korekciju koliko god je moguće. Međutim, upravo je suprotno. Neodgovarajućom ili nedovoljnom korekcijom vida može da dođe do povećanja dioptrije.

Vera Bošković

---------------------------------------------

Laser nije za dečije oko

Po rečima dr Delević, laserska korekcija vida je moguća u svakoj životnoj dobi, ali se kod dece i mlađih od 21 godine ne preporučuje, jer u tom uzrastu još može da dođe do promene dioptrije. Uslov za operaciju jeste da su oči zdrave i da se dioptrija nije menjala godinu dana. Među apsolutne kontraindikacije spada keratokonus i druge bolesti rožnjače.

----------------------------------------------

Šta su kratkovidost i dalekovidost

Kratkovidost je nemogućnost jasnog posmatranja predmeta koji su nam blizu, ali ne i udaljenih. Prema visini, može se klasifikovati kao niska - do minus 6, srednja - od 6 do 9 i visoka - preko 10. Dalekovidost je nemogućnost jasnog razaznavanja udaljenih predmeta. Ako neko ima dioptriju plus dva nosiće naočare za čitanje, ali ne i za daljinu. Ako ima plus pet za blizinu, imaće dioptriju i za daljinu zbog toga što kod mladih, snažan očni mišić koriguje dioptriju na daljinu, a starenjem njegova snaga popušta pa samim tim i vid na daljinu.