Bez entuzijazma na evropske izbore

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 27. maja – Evropska unija potrošila je 20 miliona evra iz budžeta za odnose sa javnošću na predizborne aktivnosti uoči glasanja za Evropski parlament od 4. do 7. juna, ali uprkos onlajn predstavljanju, ogromnim reklamnim panoima i posebnim događajima, teško je verovati da će izlaznost biti makar polovična. Posebnom kampanjom posredstvom Em-Ti-Vija EU se obraćala najmlađim biračima, koji tradicionalno malo glasaju. Ali umesto da budu „ujedinjeni u raznolikosti” i izađu na izbore, kako to proklamuje zvanični Brisel, evropski birači, a posebno mladi, sve više su ujedinjeni u nezainteresovanošću prema izborima.

Prema poslednjim ispitivanjima javnog mnjenja „Evrobarometra”, oko 43 odsto građana je potvrdilo izlazak na izbore za EP, a još oko šest odsto se dvoumi, dok ostali nisu pokazali interesovanje. U EP, koji je naručilac istraživanja, kažu da je potencijalna izlaznost od oko 49 odsto odlična u odnosu na rezultate iz januara kada je svega četiri odsto ispitanika znalo da su u junu izbori za EP. Danas je čitavih 53 odsto obavešteno da će za desetak dana biti izbori. Izlaznost na prošlim izborima za EP bila je 45,5 odsto, a od 1979. godine (više od 60 odsto izašlih) u stalnom je padu. Tradicionalno je najveća izlaznost (oko 90 odsto) u Belgiji i Luksemburgu, gde se neizlazak na izbore kažnjava novčano.

Više od 375 miliona građana EU starijih od 18 godina imaće priliku da izglasaju 736 (umesto dosadašnjih 785) poslanika, a sva očekivanja govore da će ponovo najveća politička grupacija u EP biti koalicija desnog centra evropskih narodnih partija i evropskih demokrata. Oni u sadašnjem sazivu zauzimaju 288 mesta, ispred socijalističke koalicije koja broji 217 poslanika. Ako tako ostane, narodnjaci će ponovo predložiti Žoze Manuela Baroza za predsednika Evropske komisije. Treća najbrojnija politička grupacija su liberali koji imaju 100 poslaničkih mesta i dosta dobre izglede da uvećaju taj broj u sledećem sazivu, što se ne bi moglo reći za desničarsku Uniju za Evropu nacija koja će izgubiti odlaskom poslanika italijanske Partije slobode Đanfranka Finija. Fini, koji je ujedinio svoju partiju sa partijom Napred Italija premijera Silvija Berluskonija u novu Narod slobode, biće ubuduće u narodnjačkoj koaliciji.

Narod slobode verovatno će predstavljati najveću nacionalnu političku snagu u narodnjačkoj koaliciji i čitavom EP, što će nadoknaditi gubitak poslanika zbog najavljenog odlaska iz koalicije britanskih torijevaca, koji će sa srodnim partijama iz istočne Evrope napraviti novu političku grupaciju. Međutim, prilično izvesna brojčana nadmoć Italijana u budućem sazivu EP dala je za pravo Berluskoniju da predloži svog kandidata za predsednika EP Marija Maura, kvareći već postignut dogovor narodnjaka i socijalista da predsedničku govornicu dobije Jirži Buzek, poljski poslanik.

Povećanje broja poslaničkih mandata može očekivati i koalicija zelenih koja trenutno ima 43 mesta, ujedinjena levica koja broji 41, kao i ekstremne partije i pokreti koji sada nemaju sopstvenu političku grupaciju, već nastupaju kao nezavisni poslanici. Među poslednjim najbrojniji su pripadnici Nacionalnog fronta Žan-Mari Le Pena, kojih ima šestoro, a jedno od zvučnijih imena među nezavisnim poslanicima je Alesandra Musolini, unuka Benita Musolinija. Upravo je ona izazvala raspad političke grupacije ultradesnih i profašističkih poslanika u EP, koja je postojala u tekućem sazivu, kada je ocenila da su Rumuni „notorni kriminalci”. Rumunski kolega je to shvatio kao uvredu i napustio klub, zbog čega se on raspao, a poslanici su stekli status nezavisnih.

Za formiranje političke grupacije biće potrebno najmanje 25 poslanika iz sedam različitih zemalja, umesto dosadašnjih 20 iz šest zemalja. Izmenom poslovnika poslanici ne samo da su podigli kriterijum za formiranje poslaničkih klubova nego su promenili proceduru vođenja prve sednice u novom sazivu. Time su izbegli realnu mogućnost da joj predsedava Le Pen (83) kao najstariji poslanik. Ipak, iako je Brisel sprečio nepoželjnu simboliku u vidu ekstremnog desničara Le Pena za govornicom EP, nacionalistički i profašistički pokreti širom EU najavljuju više mesta u novom sazivu EP.

Prednjači Gert Vilders iz Haga koji se bori protiv „islamizacije Evrope” i očekuje da će njegova Partija za slobodu uzeti četiri od 25 mesta koja su u EP predviđena za Holandiju. Njihov slogan je „Više Holandija manje Evropa”, a žestoko se protive ulasku Turske u EU, kao i za isključenje Bugarske i Rumunije iz EU. Britanska nacionalna partija računa da će uspeti da preskoči cenzus i osvoji mesto u EP za svog lidera Nika Grifina. Ekstremna desnica vodi veoma aktivne kampanje u Češkoj, Mađarskoj, Austriji, kao i u Bugarskoj, pa neće biti iznenađenje da usled male izlaznosti još ponegde pređu cenzus osim u Holandiji, Italiji ili Francuskoj.

Najviše mesta u EP, kao i do sada, imaće Nemačka, 99, a po 72 poslanika delegiraće Francuska, Velika Britanija i Italija. Poljskoj i Španiji pripada po 50 mesta, Sloveniji sedam,dok najmanji broj poslanika ima Malta, svega pet.

-----------------------------------------------------------------------------

Miliband: Evropa treba da prihvati „novu Tursku”

Ankara – Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Miliband je tokom zvanične posete Ankari potvrdio da podržava punopravno članstvo Turske u Evropskoj uniji, iako se tome oštro protive pojedine članice evropskog bloka.

Miliband je u intervjuu za Rojters istakao da bi članstvo ove muslimanske zemlje Uniji donelo privrednu dinamiku, pomoglo joj da reši probleme u pogledu bezbednosti energenata i uspostavilo čvršće veze između Zapada i muslimanskog sveta. „Velika Britanija je više nego ikad uverena da je strateška odluka da se podrži pristupanje Turske Evropskoj uniji ispravna odluka. To je dobro i za Evropu i za Tursku”, istakao je Miliband.

Britanski šef diplomatije je rekao da bi Turska trebalo da radi na bržem sprovođenju reformi, ali je istakao da je u poslednjih trideset godina ostvaren značajan napredak i da se stvara „nova Turska”, naglasivši da bi evropski blok stoga trebalo da bude „otvoreniji” i da prihvati dugoročne koristi koje bi imao od njenog članstva.

Takvo stanovište se kosi sa stavovima francuskih i nemačkih lidera koji smatraju da je ova muslimanska zemlja previše siromašna i kulturno previše različita da bi se uklopila u evropski blok i da bi joj zbog toga trebalo ponuditi „privilegovano partnerstvo”.

Vladimir Jokanović