Prvi spomenik atentatu na Hajdriha

Od našeg dopisnika
Prag, 27. maja – Na mestu gde je pre tačno 67 godina u atentatu smrtno ranjen gaulajter (upravitelj) Češke i Moravske, Hitlerov miljenik, Rajnhard Hajdrih, danas je otkriven prvi spomenik posvećen ovom događaju koji je u vreme Drugog svetskog rata izazvao ogromnu pažnju u Nemačkoj i svetu. Pobunili su se tradicionalno neratoborni Česi čije je ponašanje Hitler dotle uzimao kao primer „konstruktivnog držanja” u „novom poretku”, i zabili mu nož i u leđa i u srce istovremeno...

Na spomenik se toliko dugo čekalo jer je atentat, poznat i kao operacija „Antropoid”, bio potiskivan u zaborav tokom komunističke vladavine – padobranci koji su u njemu učestvovali poslati su, naime, sa Zapada.

Na samoj krivini, kasnije nazvanoj Hajdrihova, na početku uspona na praške Kobilisi, na kojoj je automobil Hajdriha morao usporiti, pa je zato i izabrana za mesto atentata, postavljen je spomenik atentatorima – Janu Kubišu i Jozefu Gabčiku. Ali, ne samo ovim češkim komandosima padobrancima, poslatim iz V. Britanije, nego i mnogim drugima, koji su im pomagali i zato stradali od nacista. Posle atentata usledio je talas represije, uvođenje prekih sudova, pogubljeno je oko 200 saradnika i jataka padobranaca, zatim masovni zločin – odmazda, u kojoj su pobijeni svi žitelji sela Lidice.

Među stradalima počasno mesto ima vladika češki i moravsko-šleski Gorazd koji je atentatorima pružio utočište u pravoslavnom hramu Ćirila i Metodija u Pragu. Bio je poglavar crkve čije je zvanično ime glasilo „Češka pravoslavna zajednica srpske i carigradske jurisdikcije u Protektoratu Češke i Moravske”.

Služenje svom narodu Gorazd je u vreme kada je zemlja bila raskomadana i okupirana izjednačavao je sa služenjem Bogu. Malo je poznato da je u hramu Ćirila i Metodija skrivao niz poznatih političara – protivnika okupacije. Godine 1940. pisao je Svetom sinodu SPC u Beogradu da je „konačno, zajedno sa svim Česima čvrsto uveren da okupacija čeških teritorija ne može trajati dugo”.

Poslednji boj sedmorice padobranaca s Gestapoom počeo je 18. juna, pošto su Nemci prethodno pohapsili sveštenike iz hrama Ćirila i Metodija. Dan kasnije, radi zaštite pohapšenih, Gorazd preuzima svu odgovornost na sebe i piše pismo Uredu protektorata i predsedniku vlade: „Stavljam sebe na raspolaganje nadležnim organima i spreman sam na svaku kaznu, uključujući i smrtnu.”

Ubrzo po završetku borbi u hramu, pošto su dvojica poslednjih komandosa – atentatora, skrivenih u kripti, izvršili samoubistvo, Gorazd je uhapšen. Vladiku je Gestapo surovo mučio, čupao mu kosu i bradu... Suđenje je održano 3. septembra 1942. i trajalo je samo jedan dan. Presuda se znala unapred. Šef Hajnrih Himler pisao je pravosudnim organima da je „Firer prihvatio da se održi proces vladici Gorazdu i ostalim okrivljenim sveštenicima. Očekujemo da bude izrečena smrtna kazna”. Egzekucija je izvršena već sutradan.

Značaj žrtve vladike Gorazda premašuje okvire češkog pravoslavlja. Gorazd je dosta pisao i za sobom ostavio zapise o životnoj trezvenosti, moralu, zbližavanju raznih konfesija... koji anticipiraju kasnije ideje ekumenizma.

Da li je onda slučajno što su atentatori utočište u Pragu, u kome je živelo svega nekoliko hiljada pravoslavaca i postoji samo jedan veći pravoslavni hram, našli upravo u tom hramu, kod vladike Gorazda?

-----------------------------------------------------------

Spona između srpskog i češkog pravoslavlja

Gorazd kao ličnost predstavlja jednu od najjačih spona između Čeha i Srba. Građansko ime mu je bilo Matej Pavlik, bio je prvo rimokatolički sveštenik, ali je napustio tu crkvu razočaran njenim odnosom prema svom narodu u Prvom svetskom ratu i osnovao Češku pravoslavnu crkvu. Rukopoložen je 1921. za vladiku u Beogradu u Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja je bila neka vrsta crkve majke novoosnovanoj pravoslavnoj crkvi. Dve crkve bile su u kanonskom jedinstvu sve do 1946. kada je patronat nad češkim i slovačkim pravoslavcima preuzela Ruska pravoslavna crkva, ali su od pre 17 godina Češka i Slovačka pravoslavna crkva autokefalne. Od 1987. Češka crkva ima i svog sveca – vladiku sv. Gorazda Drugog (prvi sveti Gorazd je bio jedan od učenika Ćirila i Metodija, po kome je Pavlik uzeo episkopsko ime). U SPC Gorazd je slavljen kao mučenik i svetac i pre toga.

Milan Lazarević