Pjongjang pojačao pretnje

Lansirajući još jednu raketu kratkog dometa u noći između utorka i srede, Severna Koreja je nastavila da raspiruje strah u regionu, pri čemu je direktno pripretila ratom svom južnom susedu. Pjongjang je otvoreno najavio mogućnost napada na Južnu Koreju zbog odluke Seula da se priključi američkoj inicijativi za presretanje brodova za koje se sumnja da prevoze opremu za proizvodnju oružja za masovno uništavanje. Osim toga, komunistički režim Kim Džong Ila je protivno svim prethodnim dogovorima sa svetskim silama juče ponovo pustio u pogon postrojenje za preradu plutonijuma.

Severnokorejska novinska agencija KCNA prenela je saopštenje Vojske Severne Koreje da će se „oni koji ih provociraju suočiti sa nezamislivo nemilosrdnom kaznom”.

„Svaka i najmanja neprijateljska akcija protiv naše republike, uključujući zaustavljanje i pretraživanje naših mirnodopskih brodova, suočiće se sa momentalnim i jakim vojnim napadom”, saopštio je portparol vojske, dodavši da Severna Koreja nije više dužna da poštuje sporazum o primirju, potpisan po okončanju Korejskog rata 1953. godine.

Prema mišljenju režima u Pjongjangu, Vašington je prekršio svoje obaveze kao potpisnik tog sporazuma kada je naveo Seul da pristupi inicijativi koju su SAD pokrenule posle terorističkih napada 11. septembra 2001. u nameri da zaustave širenje naoružanja za masovno uništenje. Ovoj inicijativi pristupilo je 95 država, ali je Pjongjang upozorio da će pristupanje Južne Koreje smatrati objavom rata.

Osim toga, južnokorejski mediji su objavili da su američki sateliti za nadzor ustanovili da je nuklearno postrojenje Jongbjon ponovo pušteno u rad. Ovo postrojenje za preradu plutonijuma demontirano je prošle godine u skladu s dogovorom o razoružanju u zamenu za pomoć.

Iz Vašingtona stiže najava da će Severna Koreja snositi posledice za nuklearnu probu ukoliko ne promeni „kurs”, ali da „vrata ostaju otvorena” za razgovore o okončanju nuklearnog programa te zemlje.

S druge strane, Rusija je poprilično zabrinuta zbog dešavanja na Korejskom poluostrvu, tako da je šef ruske misije pri UN Vitalij Čurkin izjavio da Rusija namerava da podrži oštru rezoluciju o Severnoj Koreji. Osim toga, Moskva je saopštila da se nada da „rat nerava” i opasno balansiranje na ivici neće prerasti u „vruć rat” u tom delu sveta. Izvori u bezbednosnim strukturama Rusije rekli su agenciji Itar-Tas da se u Rusiji pripremaju preventivne mere za slučaj da razvoj događaja na Korejskom poluostrvu izmakne kontroli i eskalira u nuklearni rat.

Dok je ruski predsednik Dmitrij Medvedev u telefonskom razgovoru sa južnokorejskim kolegom Li Mjung Bakom osudio nuklearnu probu, ocenivši da ona vodi eskalaciji napetosti u jugoistočnoj Aziji, šef diplomatije Sergej Lavrov je ukazao da „ne treba kažnjavati Severnu Koreju samo zato da bi bila kažnjena”, već da to treba da vodi obnavljanju pregovora. Očekuje se da bi Savet bezbednosti do kraja nedelje mogao da usvoji rezoluciju o novim sankcijama Pjongjangu.

Iako Severna Koreja već sada ima dovoljno plutonijuma da proizvede bar šest atomskih bombi, većina analitičara ne strahuje toliko od nuklearnog rata već od rata koji će se zasnivati na tome što bi Pjongjang napao susede sa svojim bogatim raketnim arsenalom. Severna Koreja, prema studiji Instituta za spoljnopolitičke analize iz SAD, godišnje zaradi milijardu i po dolara od prodaje raketa, izvozeći ih u Pakistan, Libiju, Iran, Siriju i Egipat.

Poznavaoci prilika zabrinuti su i zbog mogućnosti da Severna Koreja sa nekim podeli svoja znanja o nuklearnoj tehnologiji. Osim što se sumnja da bi Pjongjang mogao da pomogne Iranu da razvije nuklearno naoružanje, među potencijalnim saradnicima Pjongjanga je i Sirija.

Izraelski avioni su 2007. bombardovali kompleks zgrada u Siriji za koje je Vašington kasnije saopštio da se tu gradio nuklearni reaktor uz severnokorejsku pomoć, pri čemu su inspektori UN našli tragove uranijuma uprkos demantovanju Damaska. Zbog sirijskih i iranskih nuklearnih težnji na Bliskom istoku, za ovu vrstu naoružanja zainteresovani su i Saudijska Arabija, Egipat i Ujedinjeni Arapski Emirati. I Al Kaida je zainteresovana za ovu tehnologiju, pri čemu bi se zadovoljila i takozvanom „prljavom bombom” sastavljenom od konvencionalne bombe i radioaktivnog materijala.

Čak i ako ne dođe do realizacije najgorih mogućih scenarija na jugoistoku Azije, poput regionalnog rata i atomskih napada, nuklearna proba Severne Koreje će verovatno biti stimulans za nuklearne sile u regionu, poput Pakistana, da izvrše dodatne nuklearne probe – što bi, s druge strane, izazvalo tenzije sa Indijom, takođe nuklearnom silom.