Šesnaest splavova sa „legalnom" strujom

Struju na vreme ne plaćaju čak ni oni vlasnici splavova koji imaju para da poznatim političarima i biznismenima obezbede vrhunsku hranu, prestižna vina i gospodske cigare i posluže ih u luksuznim odajama, za kojima po udobnosti ne zaostaju mnogo ni sobe za goste koji nisu VIP, ali su im džepovi duboki i teški. Ni novčanici takve klijentele, međutim, ne bujaju više kao Dunav u junu. Promet na splavovima je opao zbog krize i komunalni računi se podmiruju teže nego ikad, pravda se vlasnik jednog od visokoplatežnih klubova na vodi, zavaljen u kožnu fotelju, dimeći mirisnu cigaru kakve prodaje posetiocima. Luksuz na svom splavu kod hotela „Jugoslavija” ne pokušava da omalovaži kako bi pobudio saosećanje za muke sa Elektrodistribucijom Beograd, ali objašnjava da ga je postalo teško održavati, mada njegovi slavni gosti za sada nemaju razloga da se žale kako je usluga počela da podbacuje.

– Svaki domaćin ponekad zakasni da plati račun za struju. U tom smislu nema razlike između svih nas i ne treba izdvajati splavove. Čim sakupimo novac, posle dva ili najviše tri meseca kašnjenja, sve platimo – kaže on.

Zaista zabrinjavajuće, međutim, nije nekoliko neplaćenih cehova, nego što je među stotinama splavova rasutih po obalama Save i Dunava svega šesnaest, zahvaljujući tome što su registrovani u Lučkoj kapetaniji, moglo da obezbedi strujne priključke na propisan način. Za sve ostale, koji nisu legalni ugostiteljski objekti i struju dobijaju kačeći se na divlje, „Elektrodistribucija Beograd” samo pukim slučajem može da sazna koliko su električne energije potrošili i pokuša da im je naplati.

Jednostavan način da se restoranu na vodi obezbedi struja jeste da vlasnici ili stanari obližnjeg objekta sa legalnim priključkom prihvate da se neregistrovani susedi prikače na njih. Kada stigne račun, troškovi se dele u dogovorenoj razmeri, bila ona pravedna ili ne. Kako pričaju splavari, nije redak slučaj da objekat čiji „saosećajni” stanari pristanu da na svom kablu „švercuju” susede pripada nekom javnom preduzeću ili državnoj instituciji. Zahvaljujući toj „dobroti”, električne instalacije su preopterećene i uzrok su većine požara na restoranima na vodi.

– Lako je naći električara koji će da vam obavi taj posao, čak i među majstorima EDB-a ima onih koji će sve da srede za pare „na ruke”. Naš objekat je registrovan, ima legalan priključak i u kontrolu nam povremeno navraća komisija od pet članova, dok moje kolege koje nisu registrovane ne nadzire niko. Ako jedan i obezbedi zakonit priključak, nakači se još petoro, svi oni upale i rasvetu i friteze i sve što imaju ne razmišljajući koliko preopterećuju kabl. Otud požari na splavovima – kaže jedan od vlasnika objekata na vodi.

Njegov sused na reci, vlasnik čuvenog splava nešto niže niz Dunav, seća se kako je početkom devedesetih godina struju sa njegovog priključka „štrpkalo” pet obližnjih restorana na vodi. Neke od njegovih komšija su potrošeno plaćali zbirno preko računa koji se vodio na ime mrtvog čoveka. Tek kasnije ozakonili su svoje priključke.

– Legalizacija ne znači da su počeli da plaćaju pošteno. Brojila jesu smeštana u plombirane kasete koje samo radnici EDB-a mogu da otvore, ali je nekoga od njih bilo moguće potplatiti da brojilo našteluje još pre plombiranja tako da uvek platite manje. Sada je doduše, koliko znam, takvih prevara manje – navodi sagovornik „Politike”.

Da bi na propisan način nabavio priključak za struju, splav bi morao da dobije mesto na konkursu za postavljanje plovnog objekta, objašnjava Nebojša Radovanović, direktor Direkcije za planiranje i razvoj EDB-a. Ta procedura je, međutim, obesmišljena time što, mada bezbroj puta najavljivan od decembra 2005. godine, konkurs još nije održan. Splavari tvrde da im se komunalni inspektori nezvanično poveravaju da će ovakvo stanje potrajati makar do septembra, pošto niko ne želi da rastera splavove dok se ne okonča Univerzijada i protutnji očekivana najezda turista.

U EDB-u kažu da njihove ekipe ne mogu stalno da patroliraju obalom poput policije, kao i da nemaju evidenciju o broju splavova koji su ilegalno priključeni niti mogu da saznaju kako im „davalac” struje obračunava račun. U mnogim slučajevima samo pretpostavljaju da se iza imena privatnog lica ili naziva neke firme na računu krije nekoliko klubova na vodi.

V. Vukasović –M. Luković