Obaveza Srbije da završi saradnju s Hagom
PARIZ – Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, ali će se protiv nje boriti diplomatskim i pravnim sredstvima, bez izazivanja ratnih sukoba, a nakon odluke Međunarodnog suda pravde mogući su razgovori s kosovskim Albancima u cilju postizanja kompromisnog rešenja, izjavio je predsednik Srbije Boris Tadić za francusku televiziju Frans 24.
U intervjuu koji će biti emitovan večeras, Tadić je kazao da je Srbija kamen-temeljac stabilnosti u jugoistočnoj Evropi i dodao da bi ulazak Srbije u EU stabilizovao region.
„Očekujemo da u sledećih godinu-dve, Međunarodni sud pravde donese konačnu odluku o leganosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i da posle toga budemo spremniji da međusobno razgovaramo i dođemo do kompromisnog rešenja. Neće biti novih konflikta i sukoba, jer je Srbija danas demokratska država”, poručio je Tadić, koji je boravio u dvodnevnoj poseti Francuskoj.
Na pitanje novinara o kakvom kompromisnom rešenju je reč, Tadić je rekao da sada ne bi govorio o konkretnim detaljima, istakavši, međutim, da „nije prihvatljivo da jedna nacija ili država dobije sve, a da druga sve izgubi”.
„To nije održivo rešenje i takvo rešenje bi predstavljalo opasan presedan za ceo svet”, ocenio je on.
Ističući da Kosovo i Metohija predstavljaju izvorište Srbije kao države, on je ukazao da je dve trećine srpskog stanovništva sa Kosova napustilo to područje, sada živi u centralnoj Srbiji a da želi da se vrati u svoje domove.
„Kulturno nasleđe Srbije se nalazi na Kosovu. Kada sam obilazio srpske manastire na Kosovu, video sam da se oni nalaze u teškoj situaciji a neki od njih se nalaze na listi UNESKO, što pokazuje da to nije samo srpsko kulturno nasleđe, već i svetsko, i zbog toga branimo naše legitimne nacionalne interese”, istakao je predsednik Srbije. Govoreći o odnosima Beograda sa EU, Tadić je naglasio da je Srbija kamen temeljac stabilnosti u jugoistočnoj Evropi i da koridorima sedam i deset povezuje Zapadnu Evropu i Tursku i Aziju.
„Zbog toga, bez Srbije kao članice EU, Zapadni Balkan ne bi bio stabilizovan”, dodao je Tadić.
Tadić se osvrnuo i na odnose Srbije i Francuske, rekavši da je njegova poseta Parizu simboličan početak novih odnosa.
„Pre i tokom Prvog svetskog rata, pomoć Francuske je bila veoma važna za našu zemlju. To je simbol, nećemo se vraćati u istoriju, ali ovo je novi početak i simbolično objašnjava kakve bi odnose želeli sa Francuskom u budućnosti”, zaključio je Tadić.
PARIZ – Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je sinoć u Parizu da je „velika obaveza demokratske Srbije da završi saradnju” sa Haškim tribunalom, ali da Srbija u ovom trenutku ne može da kaže gde su preostali begunci, Ratko Mladić i Goran Hadžić.
„Voleo bih da su u Srbiji, jer bi tako Srbija mogla da izvrši svoju obavezu. U suprotnom je u nemogućoj situaciji”, rekao je Tadić u predavanju na Institutu za međunarodne odnose u Parizu, čime je završio dvodnevnu radnu posetu Francuskoj.
Predsednik Srbije je ocenio da njegova poseta Francuskoj „može da bude istorijska, da predstavlja novu etapu u strateškom partnerstvu dve zemlje”.
„Uspostavljanje dobrih odnosa sa Francuskom je od nacionalnog značaja , a strateški cilj Srbije je ulazak u Evropsku uniju”, istakao je Tadić u predavanju u prestižnom francuskom institutu, u prisustvu njegovog osnivača Tjerija de Monbrijala i mnogih diplomata akreditovanih u francuskoj prestonici.
„Ubeđen sam da će nakon ratifikacije Lisabonskog ugovora Srbija biti ključni i nezaobilazni činilac u tako definisanoj Evropi”, istakao je Tadić, ocenjujući da „bez prosperitetne Srbije nema stabilnosti na Balkanu”.
Šef države je insistirao da će Srbija nastaviti da vodi miroljubivu politiku, što podrazumeva očuvanje teritorijalnog integriteta svih susednih zemalja.
„Jedno od najvažnijih pitanja je očuvanje integriteta Bosne i Hercegovine i njena evropska budućnost”, rekao je Tadić.
Osvrćući se na pitanje budućeg statusa Kosova, Tadić je rekao da „Francuska može da očekuje od Srbije principijelnost i vođenje miroljubive politike”.
„Čekamo pravno rešenje ovog pitanja pred Međunarodnim sudom pravde. To je način na koji Srbija brani vlastiti integritet i osnovne evropske principe”, poručio je.
Na pitanje ambasadora Albanije da li će Srbija prihvatiti odluku Međunarodnog suda pravde ukoliko ovaj sud potvrdi jednostranu nezavisnost Kosova, Tadić je rekao da odluka suda u Hagu neće biti protivna interesima Srbije, jer je i „ jednostavnim uvidom u međunarodno pravo jasno” da je ova odluka nelegalna
„Srbija nikada neće da prizna Kosovo, za nju je to neprihvatljivo”, istakao je Tadić.
Na pitanje o eventualnoj podeli Kosova, Tadić je rekao da se „Srbija u ovom trenutku ne izjašnjava, jer želi da se završi proces pred Međunarodnim sudom kako bi sela za sto i pronašla rešenje koje je dobro i za srpsku i za albansku stranu”.
On je kao primere mogućeg rešenja naveo odnos Velike Britanije i Severne Irske, dve Nemačke, kao i primer Hong Konga.
Predsednik Srbije je veliku pažnju posvetio ekonomskom razvoju Srbije i pitanjima ekonomske saradnje sa susedima, kao i sa Francuskom.
„Ekonomska situacija u Srbiji je složena, ali je bolja nego u nekim zemljama u regionu, pa čak i u nekim zemljama Evropske unije”, rekao je Tadić, osvrćuhi se na aranžmane koje je Srbija sklopila sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom.
On je predstavio velike projekte izgradnje infrastrukture u regionu, puteva, železničkog saobraćaja i završetka panevropskog koridora 10, u čemu Srbija traži francuske partnere.
Tadić je govorio i o Srbiji kao čvorištu za snabdevanje regiona električnom energijom, čiji je deo i projekat izgradnje Đerdapa 3.