Košarka i navijači

Da mi je pre 20 godina neko rekao da ću otići iz Beograda i živeti u nekom drugom gradu ja bih se slatko nasmejao. Danas sam već 15 godina stanovnik Toronta i kanadski drzžvljanin.
Pitanje na koje mnogi od nas traže odgovor je kada prestajete da budete “beograđanin” i postajete “londonac”, “sidnejac” ili “torontonac”? Odgovor sam dobio već prvih dana boravka u Torontu :
“Kada vam postane važno da li je lokalni tim za koji navijate pobedio!”.(važan preduslov za ovu definiciju je naravno da volite sport ili da se njime bavite...)

Prvih par godina života u Torontu uglavnom sam se kao i većina drugih bavio preživljavanjem, prilagođavanjem i učenjem kako se živi u novom svetu. Jedna od novina u novoj sredini bio je i lokalni sport hokej, bejzbol, americki fodbal i naravno NBA košarka.

U Kanadi sport je prvo posao pa tek onda zabava, zadovoljstvo, zdravlje. Prve utkmice “Raptorsa” (NBA tim iz Toronta) gledane uživo bile su poslastica i iznenađenje. Lepo je gledati NBA košarkaše i njihovo umeće. Ono što vas iznenadi je hala, gledaoci i ceo prateći program.

Ako ste u Beogradu bili “grobar” ili ‘ciganin” onda je odlazak na NBA utakmicu jedno veliko navijačko razočarenje. U hali 20,000 ljudi aplaudira podjednako protivniku i domaćem timu. U svim halama navijaju na isti način, retko kada se skandira ime domaćeg kluba da se ne bi uvredili gosti. Navijači gostujuće ekipe se tretiraju kao gosti u rođenoj kući. Mame sa bebama u naručju uživaju u igri. Zaljubljeni svaki koš proslavljaju poljupcem. Bake će svojim unukama pridržati kesicu sa kokicama ili sladoled dok se devojčice propinju da uhvate pokolon majice koje na svakoj pauzi lete sa terena prema publici. Naravno u halu iz hodnika ne možete ući dok traje igra.

Strpljivo sačekate prekid igre i tek onda vas puste do vašeg mesta.

Na poluvremenu možete da uzivate u nekoj zabavnoj predstavi na terenu ili da čekate u redu za picu, viršle i naravno - pivo.

Jednom beogradskom navijaču najteže je bilo što prazne stolice u prvim redovima nisu predviđene da budu popunjene vašom zadnjicom. Desi se da neki bezobrazno bogati vlasnik stolice u prvom redu nije u stanju da dođe na utakmicu i stolica ostane prazna. Stolica za koju ste kupili ulaznicu je vaša i uvek samo vaša i ako je na trećem balkonu ispod krova u društvu galebova i golubova. Budite sigurni da će biti slobodna i ako uđete na utakmicu minut pre kraja .

Naravno godine prolaze, deca rastu i požele da se bave košarkom.
U trenutku kada sam otkrio amatersku košarku u Torontu otkrio sam jedan potpuno novi svet.

Košarkaška liga postoji za sve uzraste, za devojčice i dečake. Počinje se kao takmičarski sport u grupi ispod 10 godina do mlađih od 19. Ova takmičenja su pod pokroviteljstvom Košarkaške organizacije Ontarija.(/slika2)Paralelno sa ovim ligama igra se i liga između škola. Stariji od 19 su na Univerzitetu ili višoj školi a posle toga ekipe se organizuju po sistemu mi smo ekipa iz «kraja» i igraju utakmice ili male lige. Najlepši deo ove organizacije je što je sport na prvom mestu. Deca se uče da je važno učestvovati a kada dođu u «Rep» reprezentativnih timova postaje vazno i pobediti. Svi timovi u svim kategorijama imaju svoje ime, dresove, boju za domaći i za gostujući teren. Svaku utakmicu sude sudije registrovane u košarkaškom savezu. Sudi se po FIBA pravilima. Timovi domaćini obezbedjuju salu, sat za merenje vremena i semafor za rezultate. Na svakoj utakmici se vodi zapisnik koji se potpisuje i šalje kao zvaničan dokument u lokalnu košarkašku organizaciju. Treneri su dobrovoljci kao i veći deo organizacije. S obzirom na broj timova i liga i ja sam imao zadovoljstvo i privilegiju da budem trener timu u kome je igrao moj sin.

Kada u košarkaškim krugovima u Torontu kažete da ste Srbin onda vas gledaju sa izuzetnim poštovanjem i respektuju jer Srbi važe za odlične poznavaoce košarke. Naravno za to hvala Vladi Divcu, Peđi Stojakoviću i mnogobrojnima pre i posle njih koji su igrali na ovome kontinentu.

Veliki broj nasih klinaca uspešno igra košarku u ovim ligama.
Moj klinac igra rep u „Etobicoke Thunder #2“ timu u kategoriji ispod 16 godina. Od 22- 24 maja u gradu Vindzoru održano je prvenstvo Ontarija u kategoriji ispod 16 godina. Ovo su brojevi od kojih vam zastaje dah: U 6 kategorija bilo je po 16 timova . U 96 timova po 12 igrača, znači oko 1150 igrača. Praznik košarke. Po zvaničnim podatcima iz 2008. na prvenstvu Ontarija u svim kategorijama učestvovalo je 1100 timova, 13000 košarkaša na 18 turnira u 12 gradova.

Pored divnog druženja dece i odraslih sve ove utakmice su prave navijačke poslastice.
Roditelji naravno navijaju sa puno emocija...U našem timu igraju beli i crni Kanađani, Indijci, Ukrajinci, Filipinci, Poljaci, Nemci, Srbi... Neki su rođeni daleko odavde, neki su prva, druga ili neka sledeća generacija rođenih u ovoj zemlji. Kada sa tribina čujete jezik koji ne razumete nasmejete se, jer znate da su navijačke emocije sigurno prešle granicu dozvoljene «anglosaksonske» pristojnosti.

Na kraju s ponosom moram da istaknem da je važno da je naš tim pobedio. Važno je mome sinu, mojoj ćerki, ženi - važno je meni.
Po tome se vidi da sam postao ‘torontonac’. A čitam „Politiku“ jer nisam zaboravio da budem ‘beograđanin’!

Gde god da ste - navijajte za svoj tim. I, naravno, POBEDITE.